Predsednik Južne Koreje Mun Džae-in i severnokorejski lider Kim Džong-un sastaće se sutra posle više od jedne decenije utihnulih odnosa dve zemlje. Ovaj važan razgovor uvertira je najznačajnijem koji sledi i maju - Kima i Trampa, te bi prvi mogao da pokaže koliko je stvarno Severna Koreja voljna da menja svoj stav prema ostatku sveta.
Denuklearizacija i mir na poluostrvu svako da će biti prvi na dnevnom redu. Mada su analitičari skeptični da će Pjongjang odustati od arsenala i glavnog aduta kojim zastrašuje sve protivnike, samit je ipak obećavajući za obe Koreje. Svaka strana ima svoje probleme, kao što su sankcije ili razdvojene porodice, pa su i to teme koje će verovatno biti na pregovaračkom stolu.
Značaj
Uz to da se korejski lideri nisu sastali od 2007. godine, za Kima je ovo prvi samit takve vrste. Za razliku od njegovog sastanka sa kineskim kolegom Si Đinpingom, tajan i potvrđen tek nakon događaja, ovi razgovori će biti uživo na televiziji, piše "BBC".
On, inače, ide koracima svog oca. Kim Džong-il se sastao sa predsednicima Južne Koreje na dva samita: prvi Kim Dae-džangom 2000. godine, a potom Roh Mu-hjunom 2007. godine. Neki dogovori su se i ostvarili, ustanovljen je Kaesong industrijski kompleks i porodice koje razorene ratom su se ujedinile. Međutim, razoružanje je ostalo nerešeno pitanje, i sa novim provokacijama mir je propao.
Ciljevi Južne Koreje
Deceniju i više sve jačih tenzija i pretnji, Seul je vratio Pjongjang za pregovarački sto. Predsednik Mun, čije je učešće u međukorejskim pregovorima datira još sa pozicije glavnog pomoćnika bivšeg predsednika Rohu, prošle godine je preuzeo dužnost da se još angažuje na severu.
- Nema sumnje da želi da pomirenje bude deo njegovg zaveštanja - kaže Ji-Jung Li, pomoćnik profesora na Američkom univerzitetskoj školi diplomatije.
Nade koje Mun ulaže u samit u Panmundžomu su očigledne, kako je sam izjavio - mora postići mirovni sporazum između dve Koreje, koje su tehnički više od pola veka u ratu.
Ministarstvo ujedinjenja, koje nadgleda odnose sa Severnom Korejom, navodi da je denuklearizacija i smanjivanje vojnih tenzija glavni cilj, a potom uspostavljanje bliže ekonomske i društvene veze sa Severnom Korejom. To može da znači i ponovno otvaranje kompleksa Kaesong, koji je neobični primer ekonomske saradnje Koreja, zatvoren 2016. godine nakon što je Seul rekao da Sever uzima plate radnika i preusmerava sredstva kako bi podržao nuklearne ambicije.
Ponovno ujedinjenje 60.000 članova porodica razdvojenih Korejskim ratom takođe će biti razmatrano. Sastanci o ovom pitanju su se održali poslednji put 2015. godine, pre nego što su se odnosi još jednom pogoršali, delom zbog nuklearnog programa Pjongjanga. Očekuje se i da će biti reči o oslobađanju stranaca koji su u zatvoru Severne Koreje.
Koje su namere Severne Koreje?
Ciljevi Severne Koreje nisu toliko očigledni. Mnogi analitičari kažu da su kaznene sankcije SAD i UN, koje su uništile ekonomiju, razlog zbog kojih je Kim spreman da razgovara.
Za Kima svi putevi vode ka Trampu, a razgovor sa Munom je danak koji mora da plati kao ulaznicu za pregovore sa Vašingtonom. Kod kuće susret sa Trampom prodaće kao velku pobedu, Euan Grejem sa Lovi Instituta.
- Smatramo da diktatori mogu da učine bilo šta, ali on stalno pod pritiskom. Kim mora da brine o svojoj reputaciji kod kuće - napominje profesor Euan Grejem sa Lovija.
Državni mediji u Severnoj Koreji, očekivano, tvrde da je to "samopouzdanje", a ne sankcije koje su ga dovele do razgovora.
Šta je realno postići?
Polazna tačka biće potencijalno ujedinjenje Koreje i denuklearizacija Pjongjanga.
- Ovi razgovori mogu biti neka vrsta pokretača- kaže profesor Li, koji očekuje dosta sporazuma i razmatranja razmene ustupaka nakon samita.
Sve oči će biti uprte i u gestove lidera jer analitičari smatraju da uspeh zavisi od "hemije" između njih.
- Mislim da će ovo biti veoma dobar sastanak za oba lidera, ali u smislu da li će to dovesti do denuklearizacije, nisam toliko siguran - smatra dr Kim sa Asan instituta za političke studije.

Ostale vestiArhiva