Milorad Mažić će ući u anale srpskog fudbala, pošto je delegiran da sudi finale Lige šampiona, ali nije Vrbašanin jedini arbitar kojim se naša zemlja ponosi. Zvezda je odavno postala Marijana Veljović, koja deli pravdu najvećim teniskim zvezdama.

Njena sudijska karijera je bogata, u situaciji je da njena reč odlučuje na najvećim turnirima, a Marijanom smo se ponosili i tokom januara, kada je sudila finale ženskog turnira na Australijan openu, kada su se sastale Karolina Voznjacki i Simona Halep. Uspon njene više nego bogate karijere započeo je 2008. godine, kada je završila školu za teniske studije, 2016. godine je dobila "zlatni bedž" sa kojim je mogla da sudi najvećim zvezdama, dok je kruna karijere svakako finale Australijan opena.

Ipak, kao dom je uvek posmatrala svoj Kragujevac, u kome nema osobe koja je ne pozdravi. U to su se uverili novinari BBC-a, koji su u ovom gradu radili intervju s njom. Prisetila se i svojih početaka.

"Kad bih rekla da treniram tenis, svi su se čudili. Jednostavno, ovaj sport tada nije bio toliko popularan, ali kada se nešto voli - to nije bitno. Tenis je skup sport i bilo mi je jasno da moji roditelji to ne mogu da iznesu. Nisam gajila nade da ću biti broj jedan na svetu", započela je intervju za BBC Marijana Veljović.

Jedan veliki san je uspela da ostvari, a to je da prođe kroz kapije Vimbldona. Marijana je pravi sportski tip - trenirala je košarku, odbojku, atletiku, ples. I kad je prestala da se profesionalno bavi tenisom, nastavila je da ga trenira.„Kad bih išla u školu popodne, ujutru bih došla na trening - nije mi bilo važno da li je to sedam ili osam sati. Dok su druga deca ostajala kasno uveče, ja sam se bavila sportom, trčala, i to me je vodilo".

Na jednom turniru na kome je nastupala u timu svog Ekonomskog fakulteta, trebalo je napraviti žreb za takmičenje.

"Nisam se snašla, pa mi je jedan dečko pomogao i rekao: "Zašto ne odeš u školu za teniske sudije i naučiš kako se to radi?" Meni to nikada nije palo na pamet."

Već naredne, 2008. godine, završila je tenisku školu kao najbolja polaznica i odmah je počela da sudi dečje turnire.

„Smirenost davanja odgovora, kako osoba razmišlja, da li daje adekvatne zaključke, kako izlazi iz problema - to su stvari koje se gledaju kod budućih sudija. Tako je jer sudijski mozak gleda igrače i iz psihološke perspektive. Sudija u tenisu ne može samo da se fokusira na teren, već na sve elemente koji utiču na igru. U ovom sportu publika mora biti tiha, pa kad imate hiljade ljudi, morate voditi računa i o publici. Ako je nekome loše, morate se pobrinuti da pomoć dođe do nekoga na tribinama", rekla je Marijana Veljović.U svemu tome, pomažu joj linijske sudije. Dobro ih razume jer se i sama nalazila u toj ulozi.

„Jako je bitan timski rad sa sudijama na terenu. Bitno je da verujete njima i da oni veruju vama. Priznajem da postoji doza straha kako ćemo da iznesemo meč, da se postavimo prema velikim zvezdama jednog sporta koji volim. U početku je najteže, a posle postaje lakše jer vas upoznaju i znaju na šta ste spremni u stolici, pa počnu da vam veruju."

Voli da sudi temperamentnim igračima, jer oni iz nje izvlače najbolje. Jedino ne može da sudi srpskim teniserima.

„Dobro smo se upoznali na turnirima, ali me ne zovu me telefonom, ne družimo se. Kada se vidimo, često raspravljamo o nedoumicama koje izazivaju sudijske odluke."

Svog prvog meča seća se kao da je juče bio - do detalja je opisala kako je bugarska teniserka „demolirala" svoju rivalku.

„Bilo je neobično, ali svidelo mi se to. I ljudi koji su me gledali su rekli da vidim i komuniciram dobro mada sam se malo uplašila. Svaki sledeći meč je bio mnogo lakši. Kasnije sam dobila pozivnicu da sudim na Vimbldonu. To je bilo ostvarenje sna. Kada sam prošla kroz te kapije, rekla sam sebi - ovo je baš super!".Usledilo je suđenje i ženskog finala Otvorenog prvenstva Australije, kada su rivalke bile Simona Halep i Karolina Voznjacki.

„Ne nadam se da ću na svakom turniru raditi finale, prihvatam ono što dođe. Volela bih da jednom u životu uradim muško finale grend slema."

ok razgovaramo na teniskim terenima, nema gotovo nijednog prolaznika koji je nije pozdravio i iskreno joj se obradovao.

Shvatila sam ko su mi pravi prijatelji

Porodica i prijatelji se još navikavaju na njena višemesečna odsustva od kuće.

„Tako shvatite ko su vam pravi prijatelji - oni koji vas podržavaju i ako se vaši ciljevi razlikuju. Ako shvate da je to ono što vi volite, pravi prijatelji će vas razumeti. Otac nije bio srećan što toliko putujem po svetu, smatrao je da je to težak život za ženu, ali sada je to prihvatio i mislim da je ponosan", zaključila je Marijana Veljović u razgovoru za BBC.

Ostale vestiArhiva