"To je verovatno najupečatljiviji momenat u mom životu. Sećam se kao da je juče bilo, šetao je sa drugarima i sasvim slučajno naleteo na jedno gradilište u Omišu. Radnici su sa zgrade bacali građevinski materijal, koji ga je na svu sreću samo okrznuo. Milimetri su ga delili od sigurne smrti. Moja je greška što sam ga uopšte pustio da ide sam, nisam ni slutio da će im pasti na pamet da idu tamo, al' eto deca ko deca. Strašno je uopšte pomisliti da ste mogli da izgubite sina na takav način", rekao je Perišićev otac.
Kako on sam uvek ističe to je trenutak gde je odrastao preko noći.
"Osećaj da ste mogli da poginete vas naprosto natera da odjednom porastete. Slavio sam dugo taj dan, misleći da sam se ponovo rodio. To mi je kasnije dalo motiv da postanem uspešan fudbaler", rekao je Perišić.

Ostale vestiArhiva