Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan došao je na vlast neposredno nakon finansijske krize 2001. koja je zapečatila karijeru mnogih političara. Nakon što je u petak vrednost turske lire pala za gotovo osam odsto u odnosu na prethodni dan, što je najveća devalvacija na dnevnom nivou od Erdoganovog dolaska na vlast, mnogi se pitaju da li će i on pasti.

U diplomatskom sporu sa Sjedinjenim Državama i više evropskih zemalja, turski vlastodržac pripisuje ekonomske teškoće "ekonomskom ratu" koji vode strane sile, ali turski narod u to ne veruje - piše "Politiko", iznoseći stav da je turska vlada jedini krivac.

Globalna finansijska kriza 2008. obezbedila je novim industrijskim zemljama poput Turske pristup jeftinom kapitalu, pa su privatne turske kompanije podigle strane kredite u vrednosti od preko 340 milijardi dolara. Sada su im američke Federalne rezerve ograničile priliv jeftinog novca, pa nove industrijske zemlje, uključujući i Tursku, imaju problema da servisiraju dugove u stranoj valuti. Povrh svega, vrednost turske lire u odnosu na dolar pala je ove godine za 44 odsto, pa mnoge kompanije od banaka traže refinansiranje duga. Kriza se prenela na finansijski sektor u tolikoj meri da je Evropska centralna banka upozorila da dug evropskim bankama prelazi 166 milijardi dolara.U međuvremenu, Ankara je uhapsila više od 50 zapadnih državljana i zaposlenih iz spornih političkih razloga, u okviru Erdoganove kontraproduktivne politike "talačke diplomatije", koja ima za cilj da iznudi ustupke od turskih saveznika na Zapadu, piše list.

Taktika korišćenja uhapšenih nevinih ljudi kao aduta u pregovorima ne samo da je narušila ugled Turske u svetu, već je i izazvala najveću krizu između Vašingtona i Ankare posle 42-mesečnog vojnog embarga između 1975. i 1978. godine, tvrde investitori.

Kada su turske vlasti 2016. uhapsile Endrua Bransona, sveštenika iz Severne Karoline koji je u Turskoj mirno obavljao dužnost više od 20 godina, niko nije mogao da pretpostavi da bi taj slučaj mogao da izazove diplomatsku krizu ili ubrza tursku ekonomsku propast, piše "Politiko". Američka nastojanja da oslobode Bransona - za koga se tvrdi da je nevin i da je u zatvoru pod apsurdnom optužbom zua špijunažu, terorizam i planiranje puča - ne samo da su naišla na krut Erdoganov otpor, već su podstakla i antiameričku retoriku vodećih turskih zvaničnika.U trenutku kada političari na drugoj strani Atlantika prolaze kroz period najveće podeljenosti u američkoj istoriji, Erdogan je uspeo gotovo nemoguće: da ujedini republikance i demokrate, pri čemu su Kongres i Bela kuća uveli niz kaznenih mera protiv Ankare. Pored predloženih zakona u Kongresu sa ciljem da se blokira pristup Turske međunarodnim finansijskim institucijama i onemogući kupovina stelt lovaca F-35, Tramp je uveo sankcije dvojici turskih ministara dok je istovremeno udvostručio carine za turski čelik i aluminijum.

Turska ekonomija možda jeste dostigla tačku bez povratka. Čak i ako Erdogan potpuno promeni pristup i oslobodi američke taoce u turskim zatvorima, neće moći da normalizuje bilateralne odnose s Vašingtonom, niti da stabilizuje ekonomiju.

Time što je pomogao Iranu da izbegne američke sankcije u okviru sveobuhvatnog plana koji je podrazumevao i žmurenje visokih turskih zvaničnika na džihadiste na turskoj granici sa Sirijom, Erdogan je naneo nepopravljivu štetu ugledu turske među investitorima, a da ne govorimo o diplomatskim odnosima, priše "Politiko".

Ostale vestiArhiva