Nije mnogo prošlo otkako je najveća košarkaška tema bilo igranje stranih igrača u domaćim takmičenjima. Naša igra pod obručima imala je u to vreme oreol vladajućih svetskih i evropskih prvaka, a pitanje da li otvoriti vrata za jednog i nešto kasnije za dva inostrana košarkaša, poprimalo je dimenziju sudbinskog za budućnost trofejnog sporta. Posle gubitka primata kritike trpe gotovo svi segmenti naše košarke, a stranci nisu ni blizu središta zbivanja.

Na tom planu se ipak događaju zanimljivi pomaci. Na primer, za razliku od početnog talasa američkih košarkaša na startu nove sezone biće ih samo dvojica. Partizan je zadržao „plejmejkera" Vontiga Kamingsa (30 godina, 195 santimetara), a Crvena zvezda angažovala beka Bilija Tomasa (31, 193). Najveću promenu napravio je Hemofarm koji je igru zasnivao na dvojici crnoputih košarkaša, a sada nema nijednog. FMP Železnik se na takav korak odlučio pre godinu dana.

Prostor sve više popunjavaju igrači iz okolnih zemalja. „Crveno-beli" pored Pere Antića imaju još jednog Makedonca u Vrbici Stefanovu, njihov sunarodnik Predrag Samardžiski dobija značajnu ulogu u Železniku, za Vrščane će drugu sezonu igrati Slovenac Nebojša Joksimović, Vojvodina je vratila Mađara Ištvana Nemeta...

Posmatrajući efekte ostvarene sa stranim košarkašima u odnosu na niz faktora koji utiču (skromne finansijske mogućnosti naših klubova u sudaru sa evropskim, adaptacija na drugi način igre i života, itd) reklo bi se da iskustvo i nije moglo da bude mnogo bolje. U situaciji kada su naši timovi ograničeni na mnoge načine, posezanje za strancem je mogućnost više koja pruža šansu da se prebrodi, recimo, deficit igrača na određenoj poziciji.

Da su naši timovi imali uspeha u selekciji stranaca, svedoče primeri Frederika Hausa, u sezoni 2003/2004 vodećeg strelca Partizana u Evroligi (15,4 poena na 13 utakmica) a sada nove akvizicije evropskog „broja tri" Taukeramike iz Španije, i Džejmsa „Skunija" Pena, pre četiri godine lidera Crvene zvezde (14,5 pogodaka po meču u Jadranskoj ligi) kojeg je ovog leta grčki Olimpijakos pridružio snagama sa kojima će jurišati na evropsku titulu. Obojicu su na Starom kontinentu afirmisali „večiti" rivali.

Da su „crno-beli" zadovoljni svedoči činjenica da strani igrači kod njih traju duže od „jednog leta". Posle Hausa i Džeralda Brauna, u svoju drugu sezonu u Partizanu ovih dana ulazi i Kamings. Značajan udeo u osvajanju titule 2005. godine imao je Blejk Step (13 poena po susretu u Evroligi) koji je takođe preko Partizana došao do boljeg ugovora u španskoj Pamesi. Najdublji trag je ostavio Haus, ljubimac navijača „crno-belih" kojima je dao i jedan od najvećih komplimenata koji su ikada dobili: „Ovi momci sa tribina ponekad imaju više uticaja na igru od nekih igrača na terenu"...

Crvena zvezda je najviše kupovala igrače preko granice, pa je verovatno i razumljivo što je imala teškoća sa njima. Neki su brzo odlazili, drugi stvarali probleme (Nigerijac Avodžobi lane sprečavao da se završi polufinale „plej-ofa" sa Partizanom, proletos Leri O`Benon bio „na ledu" zbog verbalnog sukoba sa trenerom). Iako im nisu pomogli da dođu do titule ranijih godina, „crveno-beli" sada još veća sredstva ulažu u strance, pa je tako Stefanov (33 godine, 10,6 poena za turski Ulker u Evroligi prethodne sezone), kako se saznaje, plaćeniji od Skunija Pena za koga se govorilo da je zarađivao 20 hiljada evra mesečno.

Strani igrači imaju uglavnom lepe reči po odlasku iz Srbije u kojoj ponekad ostaju i kad završe misiju u jednom klubu (Kamings pre Partizana bio u Hemofarmu, iz kojeg je u Zvezdu prešao Henderson itd.). Redžiju Frimenu je u
Železniku ukazana čast da mu, po uzoru na NBA ligu, dres bude podignut pod svodove dvorane.
Ne tako davno, kada se u Evropi povede reč o stranim košarkašima, govorilo se da su „najbolji stranci – srpski igrači".

Ostale vestiArhiva