Priča o dosluhu s Moskvom ponovo je dospela u žižu američkog interesovanja jer se očekuje da će se Demokratska stranka, koja je u utorak osvojila većinu na izborima za Predstavnički dom, detaljno pozabaviti „ruskim slučajem”. U administraciji je primetna posleizborna nervoza jer se ne zna šta demokratsko preuzimanje donjeg doma Kongresa i vraćanje ruske afere u fokus znače za budućnost Trampove vladavine i američke odnose sa vladom sa Crvenog trga.
Bela kuća razmišlja da zatvori specijalno tužilaštvo koje ispituje rusko mešanje u izbore u SAD pre dve godine i navodnu saradnju Kremlja i Trampovog izbornog štaba. Kako dodaju američki mediji, vlada želi da spreči demokrate u mogućim nastojanjima da iskoriste pomenutu istragu da bi pokrenuli postupak za predsednikovu smenu. Glasine je podstakao i prvi čovek administracije kad je prekjuče smenio ministra pravde Džefa Sešonsa, privremeno dovodeći na njegovo mesto istaknutog protivnika specijalnog tužilaštva Metjua Vitakera. Rad specijalnog tužioca Roberta Malera je u nadležnosti Ministarstva pravde pa bi Vitaker kao vršilac dužnosti ministra imao pravo da stavi tačku na priču o ruskoj aferi, piše „Vašington post”.
Donald Tramp je planirao izmene u ovom resoru otkako se Sešons prošle godine izuzeo iz ruskog slučaja, predajući svom zameniku nadzor nad Malerom. Specijalni tužilac je podigao optužnice protiv nekolicine predsednikovih saradnika. „Nemoguće je u otpuštanju Džefa Sešonsa iščitati bilo šta drugo osim otvorenog Trampovog pokušaja da podrije i okonča Malerovu istragu”, tvitovala je demokratkinja Nensi Pelosi, koja bi u januaru mogla da dođe na čelo Predstavničkog doma Kongresa.
Vitaker, odan Trampu, možda i ne bi otpustio Malera, ali bi mogao da istražiteljima sreže budžet, kao i da im uskrati pravo da proširuju istragu (na poslove Trampovih kompanija, izbegavanje plaćanja poreza), podižu nove optužnice i obelodane svoja saznanja. Za Trampove podržavaoce, priča o ruskoj intervenciji je preterana i ispolitizovana, ali mnogi njegovi saradnici smatraju da bi pogrešio kad bi zatvorio istragu jer bi tek onda demokratama dao za pravo da tvrde da nešto krije. Ukoliko ipak odluči da otpusti Malera i zbog toga počne da trpi napade, Tramp će u Vitakeru pronaći lojalnijeg branioca od Sešonsa.
Nova većina u donjem domu Kongresa ima pravo da odobri različite istrage uključujući one o Trampovim poslovnim interesima, kao što može i da pokrene impičment. To ne znači da će šef države biti uklonjen jer bi Senat, gde su republikanci zadržali većinu posle ovonedeljnih izbora, verovatno glasao protiv predsednikove smene. Ipak, za prvog čoveka vlade biće nezgodno ako se na Kapitolu sledeće dve godine bude govorilo samo o njegovoj poslovnoj imperiji i navodnom šurovanju sa Rusima. Šta god da se desi sa Malerom, Tramp ne može da utiče na ponašanje nove većine u Kongresu pa je njegovu vladu počela da trese postizborna groznica.
To se videlo i na poslednjoj konferenciji za novinare u Beloj kući kad se Tramp posvađao sa reporterom Si-En-Ena Džimom Akostom. Iako su odnosi oduvek bili zategnuti, sukob je eskalirao i Akosti je uskraćena akreditacija za izveštavanje iz Avenije Pensilvanija. Rasprava je izbila zbog toga što Tramp nije želeo da odgovori na pitanje zašto širi strah od ilegalnih imigranata, ali je Akosta insistirao na odgovoru. Službenica je prišla Akosti, ali je reporter odbio da joj preda mikrofon, zbog čega se na trenutak učinilo kao da se otimaju o mikrofon. Administracija je optužila izveštača da je „stavio ruku na mladu ženu koja je samo pokušavala da radi svoj posao na praksi u Beloj kući”, što je televizija demantovala, tvrdeći da je novinar samo okrznuo praktikantkinju i da se izvinio zbog toga. Osim što je sprečavao Akostu da postavi pitanje uzvraćajući mu sa „Dosta!”, predsednik je drugom novinaru naredio da sedne, dok je trećem kazao da je „nevaspitana i grozna osoba”.
Osim za Trampa, nova zakonodavna većina na Kapitolu je moguća opasnost i za američke odnose sa Rusijom. Iako je spoljna politika u nadležnosti predsednika, Kongres bi mogao da pogorša odnose s Moskvom ako bi stalno pokretao priču o intervenciji Kremlja na izborima 2016. Od demokrata se očekuje da će Rusiji uvoditi nove sankcije i da će u tome imati podršku republikanaca. Na tome su dve stranke sarađivale i dok je vladala konzervativna većina, a predsednik je, i pored gunđanja, potpisivao zakone koje su donosili republikanci i demokrate da ga javnost ne bi optužila za tajne veze sa Rusima. I pored izazova za bilateralne odnose zbog novog rasporeda snaga u Vašingtonu, vlada sa Crvenog trga je juče, kako je preneo AP, saopštila da je istraga o ruskoj aferi glavobolja samo za američke, ali ne i za ruske vlasti.

Ostale vestiArhiva