Predrag Spasić je rođen 1965. godine u Čačku. Karijeru je počeo u nižerazrednoj Slaviji iz Ilićeva, izuzetan talenat dokazao u kragujevačkom Radničkom (1983-1988), a proslavio se u dresu beogradskog Partizana (1988-1990). Sa „Crno-belima“ osvojio je Kup Jugoslavije 1989. godine. Spasić je imao nadimak “Agent”, zbog čuvene izjave koju je jednom prilikom dao:
“Treneri su mi govorili da uhapsim igrača kojeg treba da čuvam. Da se postaram da ne prime loptu. A rođen sam 13. maja, što je bio Dan Bezbednosti u staroj Jugoslaviji.“ – rekao je jednom prilikom Predrag Spasić. Dobre partije u Partizanu, a naročito u Osimovoj reprezentaciji, pogotovo na Mundijalu 1990. godine, peporučile su ga da iste godine napravi senzacionalan transfer – da iz Partizana potpiše ugovor sa Realom. Transfer je vredeo tadašnjih 200 miliona pezeta (otprilike današnjih 1,2 miliona evra).
Zanimljiv je i način kako je uopšte došlo do realizacije ovog transfera. Navodno je predsednik španskog velikana Ramon Mendoza došao na „Večiti derbi“ 1990. godine u Beograd (po nekim pričama dobio snimak meča), kako bi se uverio u mogućnosti Dejana Savićevića, Zvezdinog genija, a kasnije predsednika FS Crne Gore. Međutim Spasić mu je zapao za oko… “Želeli smo da angažujemo Desa Vokera, međutim, nismo uspeli da se dogovorimo sa Notingem Forestom. Spasić je bio rezervna varijanta. Najpre nisam hteo da ga dovedem, jer je, onako ćelav izgledao mnogo starije. Međutim, kad sam saznao da ima samo 25 godina i kad sam video njegove partije na Svetskom prvenstvu u Italiji, odlučio sam da ga kupim. Godinu dana kasnije Upravni odbor tražio je moju ostavku zbog katastrofalne procene prilikom kupovine igrača.” – rekao je jednom prilikom Mendoza.
Međutim, Spasić u Španiji nije uspeo da opravda nadimak Agent i „hapsi“ protivničke igrače. To je sa određenim uspehom radio u Jugoslaviji, ali u jačoj konkurenciji to je bila sasvim druga priča. Odigrao je ukupno 22 utakmice za Real. Otišao je posle samo godinu dana. Njegov boravak u madridskom velikanu najviše će ostati upamćen po komičnom autogolu u derbiju sa Barselonom. Bio je to i trenutak kada je sam sebi potpisao ispisnicu. Sve se dogodilo 19. januara 1991. godine, u 19. kolu Primere, na “Kamp Nou”. Barsa je povela golom Laudrupa u 18. minutu, a Butragenjo je poravnao rezultat deset minuta kasnije. Meč je nažalost odlučio Spasić u 62. minutu kada je posle jednog centaršuta, sam i neometan ispred svog gola zahvatio loptu glavom i poslao je u sopstvenu mrežu.
“Za sve je kriva jedna loša utakmica. Moj život se promenio posle susreta Barselona – Real na „Nou Kampu“. Nisam hteo da postignem autogol, kunem se! Posle toga je bilo strašno… Ma, sećam se svakog trenutka. Lopta me udarila, ušla u mrežu, hteo sam da umrem. „Nou Kamp“ me je „sahranio“ kao igrača. Nikada neću zaboraviti skandiranje na tom stadionu: „Spasić, Spasić!“. Samo što je dolazilo od navijača Barselone…” – podsećao se kasnije Spasić ovog nesrećnog dana posle koga mu se cela Španija smejala, a novine ga u svom stilu „razapinjale“, pa je tako gore pomenuti novinar „Marke“ Pablo Dijaz kasnije pisao ironično o stamenom srpskom štoperu: „Najpoznatija Spasićeva akcija u dresu Real Madrida je zapravo onaj komičan autogol na „Nou Kampu“ protiv Barselone. Pitam se kakva bi bila slika da je pred njega došao Mesi sa loptom u nogama. Ako je Boateng pao kao drvo, ne znam šta bi se dogodilo sa jadnim Spasićem.“
Nakon ovog kiksa usledio je ekspresan odlazak sa „Bernabeua“, što je bivšem defanzivcu „Crno-belih“ teško palo. Obzirom da je u Primeri postao predmet ismevanja, po rastanku sa Realom počeo je navodno „iz osvete“ da navija za Barselonu.

Ostale vestiArhiva