Danas se u Velikoj Britaniji održavaju prevremeni parlamentarni izbori kao epilog borbe koje se od septembra vodila između poslanika Donjeg doma i vlade premijera Borisa Džonsona.
Drama je eskalirala kada je premijer proceduralnim trikom suspendovao rad Parlamenta kako bi sprečio da poslanici blokiraju potencijalan Bregzit bez sporazuma sa EU. Tada su mu leđa okrenuli koalicioni partneri iz severnoirske stranke DUP, ali i brojne stranačke kolege koje su glasanjem protiv vladine inicijative po kratkom postupku izbačene iz stranke.
Džonson je tada izgubio ionako tanku parlamentarnu većinu, koja mu je kao premijeru bila neophodna za sprovođenje bilo kakve reforme. Da bi nakon današnjih izbora ostao premijer, on će pored pobede morati i da obezbedi i dodatnih devet mesta u parlamentu.
To u kratkim crtama opisuje kontekst ključnih izbora koji će definisati odmer snaga u nikad podeljenijoj Britaniji, ali i odrediti dalju sudbinu Bregzita, podseća "Euroctiv".Posebnost britanskog izbornog sistema je model relativnog pobednika, zahvaljujući kojem u parlament odlazi samo onaj kandidat koji je u toj izbornoj jedinici osvojio najviše glasova. Očekivano, takav sistem favorizuje dvostranačje, ali i taktičko glasanje koje bi ove godine moglo da presudi pobednika.'Taktičko' glasanje podrazumeva glasanje za onu stranku koja ima najviše šanse pobediti favorita.
Na primer, protivnici Bregzita i simpatizeri Liberalnih demokrata koji žive u izbornoj jedinici konzervativaca će na ovim izborima najverovatnije glasati za laburističkog lidera Džeremija Korbina koji ima najveće šanse da pobedi Džonsona.
Zbog značaja Bregzita, ove godine je dolazilo do najvećih predizbornih kalkulacija i dogovora među manjim strankama. Takođe, stranka Bregzit Najdžela Faraža odustala je od trke u jedinicama u kojima tradicionalno pobeđuju torijevci, jer nije htela da deli biračko telo koje podržava izlazak Britanije iz EU i u vladu pošalje Korbina.
Zbog svih peripetija nikada nije bilo teže predvideti rezultat, ali ova tri scenarija su najverovatnija.
Velika pobeda konzervativaca
Najočekivaniji ishod je da konzervativci dobiju većinu, ali je ključno pitanje koliko veliku.
Ako stranka osvoji najmanje 321 mandat, Džonson će imati slobodu da nastavi sa svojim obećanjima da će sprovesti Bregzit po svaku cenu, što znači da će Britanija zvanično napustiti EU 31. januara.
Viseći parlament
Takozvani "viseći parlament" je onaj u kome nijedna stranka nema značajnu većinu, objašnjava "Kvarc".
Ukoliko konzervativci ne uspeju da dobiju većinu, Džonson će ili podneti ostavku ili pokušati da formira manjinsku vladu. Druga opcija može biti teška, jer su liberalne demokrate isključile ulazak u koaliciju sa torijevcima i DUP-ovcima.A ukoliko konzervatici ne uspeju da formiraju manjinsku vladu, laburisti će dobiti svoju priliku. Liberalne demokrate su rekle da se neći udruživati sa laburistima dok je Korbin na njihovom čelu, tako da je moguća njegova ostavka ili koalicija sa nekoliko manjih stranki.
Ukoliko desi da Korbin bude na čelu, verovatno će biti održan novi referendum o Bregzitu, pored mogućeg novog glasanja o nezavisnosti Škotske.
Laburistička većina
Ako Laburistička stranka osvoji većinu, Korbin će postati novi premijer. Obećao je da će u tom slučaju pregovarati sa EU o novom sporazumu o Bregzitu, a onda raspisati referendum.
Ovaj scenario je najmanje verovatan, ali ako nas je išta naučila britanska politika u protekle tri godine, to je da očekujemo neočekivano.

Ostale vestiArhiva