Poslebregzitni pregovori koji će odrediti budući odnos Velike Britanije i Evropske Unije počinju sledeće nedelje, a kraljevstvo je danas predstavilo svoj pregovarački plan za dogovaranje novog trgovinskog sporazuma.
Kao što je i bilo očekivano, vlada Borisa Džonsona predstavila je vrlo oštru strategiju i nije se libila da Briselu da do znanja da su u svakom trenutku spremni da odustanu od pregovora i napuste blok na "tvrd" način. Poruka Londona sumirana u jednu rečenicu glasila bi: "Imate četiri meseca da sa nama dođete do sporazuma, nakon toga odlazimo milom ili silom".
Iz pregovaračkog plana se moglo zaključiti i da je Džonson popuno odustao od ideje "ravnopravnog" sporazuma i da naginje onima koje EU ima sa Australijom i Kanadom. Poblem je što je sporazume u tom stilu EU već odlučno odbacila.
Britanija je najavila da želi pravno obvezujuće garancije pristupa finansijskom tržištu EU, kojim želi da spreči da London kao najveći finansijski centar bude isključen iz lukrativnih sektora poput bankarstva, osiguranja i upravljanja imovinom.
Trgovinski sporazum sa EU Britaniji bi ponudio predvidljiv i transparentan poslovni okvir sa najvećim trgovinskim blokom na svetu, ali London je jasno dao do znanja da se on mora temeljiti na “dobrovoljnoj saradnji”, piše "Euractiv".
Odmeravanje mišića dve strane uveliko je počelo, rat rečima je u toku i sada je jasno da se prevario svako ko je pomislio da će Bregzit ipak ličiti na miran i sporazuman razvod. Džonson cilja na radikalno drugačiji aranžman od svojih prethodnika. Dok je Tereza Mej bila spremna da zadrži zemlju u EU orbiti kako bi sačuvala glatku trgovinu, imperativ njenog naslednika je da Britaniji obezdedi maksimalnu slobodu da odredi svoju politiku. Britanija želi "sveobuhvatni sporazum o slobodnoj trgovini" koji uklanja većinu carina i koji ne obavezuje zemlje da se pridržavaju EU pravila.
Osim trgovine, Džonson predviđa niz odvojenih sporazuma koji pokrivaju ribarstvo, bezbednost, vazduhoplovstvo, nuklearnu saradnju i druge oblasti.
Britanija je, takođe isključila ideju produženja prelaznog perioda koji traje do 31. decembra i kaže da je spremna da na kraju tog perioda odšeta bez sporazuma. Iako propagira što je moguće bliže partnerstvo sa Britanijom, EU naglašava da ona ne može imati ista prava i beneficija kao što je imala dok je bila članica. Na vrhu liste zabrinutosti EU je kako osigurati da se Britanija obaveže na "ravnopravne uslove" za širok spektar pitanja, kako bi se osiguralo da konkurencija bude fer i kako bi se zaštitili standardi. Međutim, Britanija na tu ravnopravnost gleda malo drugačuje.
Brisel nudi Britaniji potpuni pristup jedinstvenom tržištu EU, ali pod jednim uslovom. Da bi dobila "nulte carine", kraljevstvo mora da se obaveže na "nulta damping".

Ostale vestiArhiva