Atina – Na grčko-turskoj granici kod Evrosa, posle gotovo mesec dana zadržavanja hiljada migranata kojima su vlasti u Ankari otvorile prolaz ka Evropi, odjednom je zavladalo zatišje.
Grčki vojni izvori saopštavaju da je ispražnjen improvizovani logor s turske strane i da je oko 2.000 migranata iz njega smešteno u autobuse koji su krenuli prema unutrašnjosti Turske. Istovremeno, s turske strane granice kod Evrosa počeli su požari, za koje grčki mediji navode da su ih prouzrokovali turski policajci kako bi prisilili stotine najupornijih migranata da napuste tu oblast. U turskim medijima pojavila se vest da je u toku dezinfikcija logora, što navodi na sumnju da su se među migrantima pojavili prvi slučajevi virusa korona. Stepen pripravnosti grčkih snaga kod Evrosa ipak je zadržan na najvišem nivou, za slučaj da je sve ovo samo varka za kojom slede nove provokacije, kažu izvori iz vojske.
Ako ovo znači da je epidemija virusa korona lišila Grčku makar jedne nevolje, problemima s migrantima tu ipak nije kraj. Oko 120 poslanika Evropskog parlamenta (EP) tražilo je od grčke vlade da migrante iz prenatrpanih kampova na ostrvima prebaci na kopno. Poslanici EP smatraju da su migranti „zatočenici na egejskim ostrvima” i traže njihovu evakuaciju na kopno, gde će u prihvatnim centrima imati bolje uslove. Insistiraju da se bar stariji od 60 godina, dijabetičari i plućni bolesnici evakuišu s ostrva.
Grčka, međutim, smatra da se zabrana kretanja odnosi i na premeštanje migranata, utoliko pre što do sada u kampovima za njih nema obolelih od korone. Prebacivanje na kopno, gde broj obolelih među lokalnim stanovništvom raste, bilo bi rizično. Svi novi migranti koji su sa turske obale stigli posle 1. marta nisu upućivani u postojeće kampove na ostrvima, već su smeštani u privremene centre, kako bi se isključila mogućnost prenošenja virusa.
Strah od virusa korona, ali i kazne zbog nepridržavanja mera koje je država propisala za njegovo suzbijanje, inače, promenili su Grke, koji, kao svi mediteranski i balkanski narodi, ne vole pravila. Morali su da odustanu od šetnji uz more i opravdanja koja su smišljali za to što izlaze na vazduh.
Otkako je policija na ulicama, Grci se trude da izbegnu kaznu od 150 evra za kršenje zabrana, koja je samo prvog dana napisana za 1.600 osoba. S izuzetkom nekoliko sela u okolini Kozana i Kastorije, koja su u karantinu, u Atini, Solunu i drugim većim gradovima nije uveden policijski čas, ali je snazi vanredno stanje. Nema zabrane izlaska za osobe starije od 65 godina, ali je, uz dozvole za one koji idu na posao, strogo određeno šest razloga iz kojih može da se napusti dom. Ukoliko se ispuni propisani formular, pošalje es-em-es poruka ili rukom napiše opravdanje s ličnim podacima, adresom stanovanja i krajnjom odrednicom, može se kod lekara, u apoteku, samouslugu i banku, na sahranu ili u kratku šetnju s psom, odnosno na trčanje i razgibavanje. Bilo je i neverovatnih situacija: stariji građanin koji je sebi dozvolu napisao na toalet papiru, majka koja je, pošto u automobilu mogu da budu dvoje odraslih i jedno dete, drugo dete zatvorila u gepek.
U prodavnicama uglavnom ima svega, sem maski, rukavica i sredstava za dezinfekciju. Atina i Solun su sablasno prazni. Gradski saobraćaj je ograničen i tek poneko ga koristi, avionski je obustavljen, osim letova za poslednje Grke koji su ostali u drugim zemljama i koji odmah idu u karantin ili u samoizolaciju. Ne ide se ni u crkvu, što Grcima teško pada, posebno uoči Uskrsa, kada se očekuje vrhunac zaraze i, potencijalno, 10.000 slučajeva.
Ideja da se lekari i policija pozdravljaju aplauzom sa balkona nije zaživela. Bila su dva pokušaja, ali je to bilo toliko skromno da je bolje da se više ne ponavlja. Po hitnom postupku zaposleno je 1.900 lekara i drugog medicinskog osoblja.
Više od 90 odsto Grka podržava vladine mere zaštite. O tome svedoči i podatak da vladajuća Nova demokratija u anketama javnog mnjenja vodi s više od 20 procenata u odnosu na opozicionu Sirizu.

Ostale vestiArhiva