Glumica Marija Bergam, koja se proslavila u seriji "Senke nad Balkanom", bila je na kastingu za film "Mi nismo anđeli 2". Ona je sa Mirkom Vasiljević, koja je kasnije i dobila ulogu Nikoline ćerke Sofije, ušla u najuži izbor. Marija je u to vreme imala samo 12 godina i silno je želela da zaigra u nastavku kultnog filma. Rediteljima se dopalo kako se ona uklopila u taj lik, pa je zajedno sa Mirkom išla na pripreme kod profesora Mike Aleksića. Mirka se priseća ovih priprema kao veoma poučnih, ali i napornih: - Reditelj Srđan Dragojević je prvo kastingovao devojke od 17-18 godina. U hodu je shvatio da je neophodno da glumica koja dobije tu ulogu ima baš dečju facu, pa su smanjivali starosnu granicu. Tako sam ja dobila svoju šansu. Odabrali su nekoliko devojčica, među kojima smo bile Marija Bergam i ja. Poslali su nas u školicu glume kod čuvenog Mike Aleksića. Ubacili su nas među njegove učenike i sećam se da su tu bile Vaja Dujović i Iva Stefanović. One nisu bile u konkurenciji za ulogu - priseća se Mirka. Časove kod Mike pamti kao veoma naporne, ali veoma poučne. - Mika je vrlo strog. Zahtevao je od svih devojčica da dolaze u suknjicama i cipelama, dečaci su morali da budu u pantalonama i košuljama. Ponekad mi je bilo neprijatno na časovima, ali sam ga kasnije zavolela. Jedna po jedna devojčica ispadale su iz konkurencije. Bila sam zbunjena kada su mi javili da ću glumiti Sofiju. Tek su me probudili, pa sam onako bunovna pitala:"Kad treba da idem u Sofiju?" - priseća se kroz smeh Mirka.
Kao jedan od zanimljivih detalja sa snimanja pamti veče kada su radili scenu u kojoj voz pregazi Nikolin "sitroen", popularno nazvan "ajkula".
- Dragojević mi je rekao da imamo samo dve "ajkule" koje možemo da uništimo i da nemamo mnogo prostora za grešku. Snimili smo prvi put, voz je uništio automobil i to je bilo okej. Moglo je i bolje, pa smo, naravno, ponovili i taj drugi put. Bila je to veoma hladna noć. Smrzla sam se, bila sam premorena, ali želela sam da obavim zadatak kako treba i nisam želela da ja nešto pogrešim. Međutim, u trenutku kada je posle havarije trebalo da dođem do Nikole Koje i on da me uzme u naručje, meni je pukla štikla. Ja to nikome nisam smela da kažem. Pokušala sam da hodam na prstima i da ne vidi da hramljem. Ispalo je super na kraju - zaključuje Vasiljevićeva.

Ostale vestiArhiva