Time je izbegnuto delimično zatvaranje federalnih institucija, ali je glasanje o njegovom bilion vrednom planu za infrastrukturu odloženo zbog nesuglasica unutar Demokratske stranke.
Predlog o privremenom finansiranju vlade najpre je usvojen u Senatu sa 65 glasova za (od kojih su 15 činili republikanci) i 35 protiv, a zatim i u Predstavničkom domu sa 254 naspram 175 glasova.
Predlog zakona je usvojen samo nekoliko sati pred istek roka, a privremenim finansiranjem obuhvaćena je pomoć područjima koja su pretrpela posledice uragana i drugih prirodnih nepogoda i požara, kao i novac za izbeglice iz Avganistana.
Potpisujući ovaj zakon, Bajden je izjavio da njegovo usvajanje “podseća sve nas da je dvostranačka saradnja moguća”, prenosi Bi-Bi-Si.
Usvajanje predloga o finansiranju osiguralo je da savezne agencije ne budu zatvorene već od danas, zbog čega bi stotine hiljada zaposlenih u vladi moralo da uzme neplaćeno odsustvo.
S obzirom na tekuću pandemiju kovida 19, mogućnost neusvajanja ovog predloga je naročito izazivala zabrinutost zato što bi bile pogođene zdravstvene službe, a procenjeno je da bi, u slučaju zatvaranja, oko 43 odsto zaposlenih u tom sektoru ostalo privremeno bez posla.
Međutim, iako je predlog usvojen zahvaljujući čemu će vlada će raditi do 3. decembra, mnogi zvaničnici naglašavaju da je u pitanju samo privremeno finansiranje i da je neophodno trajno rešenje.
S druge strane, posebno glasanje o predlogu zakona o infrastrukturi nije održano, pošto su podele unutar Demokratske stranke ugrozile Bajdenove planove o ulaganjima u infrastrukturu, proširivanju obima socijalnih usluga i borbi protiv klimatskih promena.
Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi je bila primorana da odloži glasanje zbog oštrih nesuglasica između pripadnika progresivnog i centrističkog krila Demokratske stranke.
Kako navodi Gardijan, odlaganje glasanja je predstavljalo veliki udarac za Pelosi, koja je sebe opisala kao “glavnog pregovarača” i insistirala na tome da su demokrate “na putu da pobede” u glasanju o infrastrukturi.
Međutim, progresivne demokrate u Predstavničkom domu poručile su da će glasati protiv tog predloga, ako se o njemu ne bude raspravljalo u paketu sa obimnijim planom od 3,5 biliona dolara, čemu se, s druge strane, protive republikanci i pojedine umerene demokrate.
Ovim predlogom zakona bi bili povećani porezi za korporacije i za bogate, a investiralo bi se u širok spektar socijalnih programa, uključujući obrazovanje u ranom detinjstvu, univerzalno predškolsko obrazovanje, finansiranje dvogodišnjeg fakultetskog obrazovanja, plaćeno porodično i medicinsko odsustvo, medicinsku negu za starije osobe, kao i proširenje plaćenog zdravstvenog osiguranja.
Predlog zakona o infrastrukturi bi obezbedio 550 milijardi dolara za puteve, mostove, internet i druge domaće prioritete.
U skladu sa stavom centrista, senator Džo Mančin rekao je da je spreman da se “nađe sa predsednikom na manje od pola puta, na 1,5 biliona”, dodajući da je predloženih 3,5 biliona “fiskalno ludilo”.
Senator Berni Sanders, vodeći liberal, naglasio je da ovo pitanje nije “bejzbol utakmica” već “najznačajniji zakon u 70 godina”.
Bajdenova stranka ima najtanju većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu i pokušava da progura svoje politike pre izbora za Kongres sledeće godine, kada će republikanci pokušati da povrate kontrolu.
Kongres je trenutno suočen sa još jednim, sve bližim, rokom, pošto će vlada uskoro dostići svoj limit u zaduživanju. Ministarka finansija Dženet Jelen je ove nedelje upozorila da će vlada dosegnuti “plafon zaduživanja”, odnosno granicu do koje može da pozajmljuje, do 18. oktobra.
“Isto kao što naše kolege republikanci shvataju da bi zatvaranje vlade bilo katastrofalno, trebalo bi da shvate da bi neizmirivanje nacionalnog duga bilo još gore”, upozorio je lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer.
Stručnjaci predviđaju da bi u tom slučaju Sjedinjene Države odmah zapale u recesiju, da bi milioni radnih mesta bili izgubljeni, kamaten stope bi skočile a berza potonula.
“To bi bio finajsijski armagedon. Potpuno je suludo čak i pomisliti o ideji da dug ne bude plaćen na vreme”, rekao je za Si-En-En Mark Zandi, glavni ekonomista u korporaciji Modis analitiks.

Ostale vestiArhiva