Od kada su talibani 15. avgusta preuzeli vlast u Avganistanu koji se već borio sa sušom i žestokim siromaštvom nakon višedecenijskog rata, ekonomija zemlje je gotovo pred kolapsom, zbog čega rastu izgledi za odliv izbeglica.
Vanredni samit posvećen Avganistanu je organizovan nakon što su UN apelovale na svetske lidere da se izdvoje milijarde dolara za avganistansku privredu.
„U suštini je došlo do približavanja stavova kada je reč o potrebi da se hitno odgovori na humanitarnu krizu“, rekao je Dragi novinarima nakon video-konferencije, u utorak.
Na samitu su učestvovali predsednik SAD Džozef Bajden, nemačka kancelarka Angela Merkel, indijski premijer Narendra Modi i mnogi drugi svetski lideri, ali se na virtuelnu konferenciju nisu uključili kineski i ruski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin, već su poslali svoje šefove diplomatija.
Dragi je rekao da odsustvo dvojice predsednika ne umanjuje značaj samita koji je organizovala Italija, trenutno predsedavajuća G-20.
„Ovo je prvi multilateralni odgovor na krizu u Avganistanu. Multilateralizam se vraća, uz teškoće, ali se vraća“, kazao je Dragi.
Pozivu se, međutim, nije odazvao ni britanski premijer Boris Džonson.
Gardijan piše da Rusija organizuje „rivalsku“ konferenciju o Avganistanu 20. oktobra u Moskvi, na koju su pozvani Pakistan, Indija, Iran, kao i talibani, što, kako se navodi, odražava diplomatske tenzije.
Kako je preneo Si-En-En, učesnici samita su se složili da postoji potreba da se ublaži kriza u Avganistanu gde u bankama ponestaje novca, državni službenici ne dobijaju platu dok cene hrane skaču, zbog čega su milioni ljudi u opasnosti od gladi.
Veći deo humanitarnih napora će biti kanalisan preko Ujedinjenih nacija, ali će pomoć biti usmerena i direktno između zemalja iako većina država odbija da zvanično prizna talibansku vladu. „Veoma je teško naći rešenje kako da pomognete narodu u Avganistanu bez učestvovanja talibana, ali to ne znači da su oni priznati“, rekao je Dragi.
On je naglasio da će se talibani procenjivati na osnovu njihovih dela, a ne reči, a međunarodna zajednica je posebno zabrinuta zbog položaja žena u siromašnoj zemlji. „Trenutno ne vidimo napredak“, rekao je Dragi.
Bajden je naglasio da humanitarna pomoć treba da se obezbedi preko nezavisnih međunarodnih organizacija, a ne da se kanališe direktno talibanima.
Na samitu je dogovoreno da sredstva mogu da izdvoje i MMF i Svetska banka.
Merkel, koja se prošlog meseca nije kandidovala za reizbor, te će da se povuče s funkcije kancelara čim bude formirana nova nemačka vlada, rekla je da se ne sme dozvoliti da zemlja „potone u haos“ i potvrdila je obećanje Nemačke da će izdvojiti 600 miliona evra.
„Niko od nas ništa ne dobija ako u Avganistanu dođe do kolapsa celokupnog monetarnog sistema ili finansijskog sistema“, rekla je novinarima, preneo je Bi-Bi-Si. „Onda više ne može da se obezbedi humanitarna pomoć. Naravno, nikada nije lako, da tako kažemo, da se povuče linija, ali samo posmatrati kako 40 miliona ljudi tone u haos jer nema struje ili finansijskog sistema ne može i ne sme da bude cilj međunarodne zajednice.“
Bela kuća je saopštila da su lideri razgovarali o „izuzetno važnoj potrebi da se potpuni fokus zadrži na našim trajnim naporima protiv terorizma, uključujući protiv pretnji od ISIS-K“.
U zajedničkom saopštenju nakon sastanka lideri G-20 su apelovali na talibane da ulože napore za rešavanje problema ekstremističkih grupa koje deluju iz zemlje. Oni su saopštili da u budućim humanitarnim programima akcenat treba da se stavi na žene i devojčice i da treba da se omogući bezbedan prolaz za one Avganistance koji žele da napuste zemlju.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš je rekao da „poštujući međunarodno pravo i principe, moramo da nađemo način da ubrizgamo sredstva i stvorimo likvidnost u privredi da ne bi došlo do njenog kolapsa. Ako ne delujemo i ne pomognemo Avganistancima da prođu kroz ovu oluju i to ne učinimo uskoro, veliku cenu neće platiti samo oni, već ceo svet“.
On je rekao da novac može da se ubrizga preko fondova UN i drugih instrumenata. „Naročito me zabrinjava to što obećanja talibana prema avganistanskim ženama i devojčicama nisu ispunjena“, naglasio je Gutereš, preneo je Gardijan.
Govoreći u Dohi uoči samita, šef avganistanske diplomatije Amir Kan Mutaki je apelovao na svet da se uspostave dobri odnosi, ali je izbegao da da čvrsta obećanja kada je reč o obrazovanju devojčica uprkos zahtevima međunarodne zajednice da se svoj deci omogući povratak u škole.
„Potrebno je da međunarodna zajednica počne da sarađuje s nama“, rekao je vršilac dužnosti šefa avganistanske diplomatije u Dohi. „Tako ćemo moći da stanemo na put nesigurnosti i samim tim ćemo moći da uspostavimo pozitivan angažman sa svetom.“
Humanitarne agencije kao što je Međunarodni spasilački komitet su saopštile da je Avganistan na ivici „humanitarne katastrofe“ od kada je 75 odsto zavistan od strane pomoći da bi preživeo, a podrška je presušila od kada su talibani preuzeli vlast.

Ostale vestiArhiva