Švedska je juče prvi put u svojoj istoriji dobila ženu za premijera mada na kratko, pošto je Magdalena Anderson podnela ostavku nekoliko sati nakon što je izabrana jer parlament nije podržao vladin predlog budžeta, a koalicioni partner Zeleni napustio je manjinsku vladu.
Kako piše Juronjuz, u Evropskoj uniji ima još samo pet zemalja koje predvode žene, i to Sana Marin kao premijerka Finske, Kaja Kalas koja je na čelu vlade Estonije, premijerka Ingrida Šimonite u Litvaniji, danska premijerka Mete Frederiksen i nemačka kancelarka Angela Merkel koja je na čelu vlade u tehničkom mandatu posle izbora u septembru. Merkelova (67), koja je kancelar Nemačke postala 2005, liderka je s najdužim stažom u Evropi, a nju će početkom decembra naslediti Olaf Šolc.
One se smatraju liderkama koji imaju najvišu izvršnu vlast i samim tim prisustvuju sastancima Evropskog saveta.
Izvan EU žene se nalaze na najvišim funkcijama još u tri zemlje Evrope – pored premijerke Srbije Ane Brnabić, tu je i premijerka Islanda Katrin Jakobsdotir i premijerka Moldavije Natalija Gavrilica.
I na čelu Evropske komisije je žena – predsednica Ursula fon der Lajen.
U 27 zemalja članica EU u proseku 32,7 odsto poslaničkih mesta pripada ženama. Ni u jednoj zemlji žene ne čine većinu zakonodavaca. U Švedskoj je u parlamentu gotovo izjednačen broj žena i muškaraca, pošto je ženama pripalo 49,6 odsto poslaničkih mandata.
Među zemljama u kojima žene čine više od 40 odsto članova Parlamenta su Finska i Norveška. Ženama pripada i 40,4 odsto mesta u Evropskom parlamentu.
Lihtenštajn ima najmanje žena poslanika, samo 12 odsto, a slično je i sa Mađarskom i Maltom gde su žene zastupljene u parlamentu sa 15 odsto.
Za razliku od parlamenata, žene su 2020. činile većinu u četiri vlade EU, pokazuju podaci Eurostata. To su Finska i Švedska gde su žene bile na 54,5 odsto, odnosno 52,2 odsto ministarskih pozicija, kao i Francuska i Belgija sa 51,2 i 50 odsto ministarskih pozicija.
U proseku žene su na manje od jedne trećine ministarskih funkcija širom bloka.
Malta je u svojoj vladi imala najmanji broj žena kojima je pripalo samo 7,7 odsto najviših funkcija u zemlji. Za njima slede Grčka i Estonija sa samo 11,3, odnosno 13,3 odsto.

Ostale vestiArhiva