Visoki predstavnik EU Žozep Borel je u posebnom saopštenju upozorio da je „bezbednost Evrope u opasnosti“ i naglasio da EU traži da bude uključena u pregovore SAD i NATO s Rusijom da bi „obezbedila sopstvene evropske interese“, a Vašington je saopštio da to uvažava.
„Niko ne želi da veruje da je moguć oružani sukob NATO i Rusije“, kažu zvaničnici u Savetu EU u Briselu, ali naglašavaju da je strah od rata ipak opipljiv, jer NATO, podvlače, ne može prihvatiti ruske zahteve i „odustati od svojih načela… a to je da su Ukrajina i sve zemlje slobodne da odaberu svoje saveze“.
Iz Vašingtona je stavljeno do znanja da američki i NATO vojnici neće ići u Ukrajinu, ili Gruziju, da se tamo bore protiv ruskih vojnika.
Ali srž sukoba je oko ruske tvrdnje da Zapad šalje oružje i obučava ukrajinsku vojsku za udar na istočne oblasti Ukrajine u Donbasu koje drže proruski pobunjenici, čiji bi poraz značio izlazak neprijateljskih snaga na ruske granice.
Ruski predsednik Vladimir Putin je zapretio „vojno-tehničkim merama“ i od Zapada zahteva da obustavi širenje NATO na istok Evrope i gomilanje trupa i raketa blizu ruskih granica, dok je glavnokomandujući NATO u Evropi američki general Tod Volters je izjavio da treba poslati i više hiljada vojnika u Bugarsku i Rumuniju.
Vašington je pristao da s Moskvom razmotri kako bi se mogli vratiti mir i stabilnost na starom kontinentu i Evropljani su veoma zabrinuti da bi se, kao u doba hladnog rata i velikih sila, dogovori o sudbini Evrope mogli utanačiti bez mišljenja njih, kojih se to najviše tiče.
Američka državna podsekretarka Viktorija Nuland je ocenila da „Putin sa svojim apetitom da osvaja želi da obnovi Sovjetski savez“, a politička analitičarka u Moskvi Nina Hruščova objašnjava da je to „preterano pojednostavljeno jer Putin dobro zna da je to nemoguće, već želi da Rusija bude moćna, velika zemlja i središte slovenskog sveta“.
U osvrtima medija u EU se ističe da je „Putin postao nestrpljiv i traži odmah sad garantije napisane i potpisane od Zapada“. To se u nekim komentarima povezuje sa stalno ponavljanim tvrdnjama Moskve, koje se na Zapadu opovrgavaju i naglašava da tad ništa nije obećano, da su Amerikanci i Zapad prevarili šefa Kremlja Mihaila Gorbačova kad su mu 1990-e uoči raspada Sovjetskog saveza i ujedinjenja dve Nemačke „čvrsto obećali“ da se NATO neće širiti na istok Evrope.
„Nismo mi došli do njihovih granica, oni su naoružanje postavili na naša vrata i kako bi SAD reagovale da to mi učinimo na granici Kanade i Meksika?“, rekao je Putin.
U osvrtima medija i analitičara u EU, ocene i viđena rešenja se kreću od stava irskog lista „Ajriš independent“ da je jasno da Zapad neće ratovati za zemlje koje nisu članice NATO i da bi „stabilna, neutralna Ukrajina bila od interesa za sve…pa zašto to ne reći glasno i jasno“. Ali se dolazi i do mišljenja, koje ima poljski list „Žečpospolita“, da „smirivanje ne bi sprečilo rat“ i sadašnju napetost poredi s „Minhenskim sporazumom“ iz 1938. i kapitulacijom pred Hitlerom i kaže da „Zapad ne sme učiniti ono što su tad uradile francuska i britanska vlada“.
Veliku uznemirenost je među nekim članicama EU, naročito Poljskoj, baltičkim državama, Švedskoj, Rumuniji, izazvala izjava američkog predsednika Džozefa Bajdena da će, iako se smatra da je ruska invazija Ukrajine ozbiljna pretnja, na pregovorima u januaru s Moskvom biti „razmotrena zabrinutost Rusije u vezi s NATO“.
Ipak, iako podeljene oko toga kakav stav i mere treba preduzeti prema Rusiji koja je zapretila „vojno-tehničkim potezima“ i od Zapada zahteva da obustavi širenje NATO na istok Evrope i gomilanje trupa i raketa blizu ruskih granica, članice EU su uverene da je politički dijalog, diplomatija, jedini način da se smanji krajnje ozbiljna zategnutost u Evropi. One navode da je Rusija veliki, moćan sused, s kojim postoje sad zamrznute velike ekonomske veze.
Iako je, kako navodi nemački portal „Dojče vele“, bilo znakova sukoba unutar nove nemačke vlade između socijaldemokrata koji su za diplomatiju i razgovore s Moskvom i „zelenih“ sa stavom da se mora oštro odgovoriti Rusiji, preovladalo je ono što misle i u Parizu, Beču, Madridu i većini u EU, da dijalog sad jeste presudan za „pokušaj smirivanja velike krize“, kako je predočila šefica nemačke diplomatije iz redova „zelenih“ Analena Berbok.
Ministarka Berbok tu vidi izglede da Evropska unija učini bitan doprinos rešenju sukoba tako što će Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina ponovo sesti za pregovarački sto da bi se sproveo „Sporazum iz Minska“ o rešavanju ukrajinske krize, uz obnovu dijaloga kroz Savet NATO-Rusija.
Ali Moskva je stavila do znanja da, posle višegodišnjih rundi pregovora i tvrdnje da Kijev sprema vojni napad na Donbas, ne veruje u to da „Sporazum iz Minska“ može da se sprovede jer vlasti u Kijevu odbijaju da promene ustav i daju jemstvo pobunjenim oblastima s ruskim življem Donbas i Lugansk da će dobiti izbore i autonomiju, pa da onda vlasti u Kijevu mogu da povrate nadzor i nad tamošnjom granicom s Rusijom.
Vlasti u Kijevu traže da njima odane snage najpre zauzmu istočnu granicu pa da se vidi kakva bi autonomija mogla da se dâ Donbasu i Lugansku.
Moskva navodi da ruski predlozi nude da se „vojni ili vojno-tehnički scenario sukoba preokrene u politički proces“.
Portugalski list „Observador“ ipak zaokružuje većinsko mišljenje u EU da „Putin nikako neće pokazati slabost i jasno je da interesi Rusije moraju biti ispoštovani, a ona greška poniženja Rusije počinjena 1990. ne sme se ponoviti“.

Ostale vestiArhiva