Najveće probleme stvara nestašica komponenti koje su se proizvodile u Ukrajini, ali i manjak ili rekordno poskupljenje sirovina koje su nabavljane iz Rusije.
Glavna komponenta u automobilskoj industriji koja dolazi iz Ukrajine su kablovski snopovi, organizovani svežnjevi velikog broja žica koje su glavni prenosnik struje i informacija u vozilu.
Evropski proizvodjači iz Ukrajine uvoze 7 do 11 odsto tih kablovskih svežnjeva, a već i pre izbijanja rata počeli su da traže alternative za ukrajinske kablove.
Medjutim, da bi ti alternativni snabdevači, na primer iz severne Afrike ili sa Zapadnog Balkana, mogli u popunosti da usvoje proizvodnju i ispunee standarde evropske automobilske industrije, biće verovatno potrebno tri do šest meseci, rekli su za EURACTIV predstavnici Evropske asocijacije snabdevača automobilske industrije (CLEPA).
Preti nestašica mikročipova
U Ukrajini ima sedam proizvodjača koji snabdevaju evropske proizvodjače automobila, a više od 30 evropskih snabdevača automobilske industrije ima svoje pogone u Rusiji.
Predstavnici CLEPA strahuju da će i situacija sa nestašicama mikročipova postati još teža, a postoje i druge okolnosti koje dodatno otežavaju poslovanje.
„Ako sukob ne bude rešen u bliskoj budućnosti, možemo očekivati da nestašica čipova postane teža. Snebdevanje ključnim sirovinama i rast cene energenata takodjer će imati veliki uticaj“, rekli su članovi CLEPA.
Probleme sa proizvodnjom već imaju najveće evropske automobilske marke. Prema pisanju lokalnih medija, pogon nemačkog Audija u madjarskom djeru očekuje da će se suočiti sa veoma ozbiljnim teškoćama. Predstavnici kompanije za EURACTIV nisu želeli da komentarišu već su rekli da će rukovodstvo firme uskoro objaviti detalje.
Pogonu Suzukija u Madjarskoj, u Estergomu, obustavio je izvoz vozila u Rusiju, na čijem je tržištu prodavano oko 10 odsto godišnje produkcije.
U Kečkemetu, u centralnoj Madjarskoj, svoje proizvodne pogone ima Mercedes Benc, koji takodje ima probleme sa snabdevačima i, kako je rečano za EURACTIV pokušava da „seli delove proizvodnje“ unutar postojećeg lanca snabdevanja.Mercedes Benc probleme pokušava da reši i promenom plana smenskog smena, ali se nada da neće morati da uvodi skraćeno radno vreme.
Sa druge strane, BMW, očekuje da će do 2025. izgraditi novi pogon za proizvodnju električnih automobila u Deberecinu, i tvrdi da rat u Ukrajini nema uticaja na snabdevanje te lokacije.
Situacija nije mnogo bolja ni u susednoj Slovačkoj. Predstavnici slovačke asocijacije proizvodjača električnih automobila ukazuju da cena sirovina ključnih za proizvodnju baterija za e-vozila obara sve rekorde. Kao primer navode da je litijum od januara poskupeo 100 odsto, a da je slično i sa kobaltom i sa niklom, koji se uglavnom uvozi iz Rusije.
Rusija kao izvoznik paladijuma
Rusija je i jedan od najvećih izvoznika paladijuma koji se koristiu proizvodnji motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Oni ipak veruju da to neće poremetiti dugoročni trend elektrifikacije vozila.
„Danas Evropa ima poteškoća da proizvede sofisticiraniji proizvod a da ne mora da zavisi od snabdevača izvan Unije“, izjavio je izvršni direktor slovačke asocijacije proizvodjača automobila Pavol Prepjak.
„Evropa mora da postane nezavisna u tom pogledu. Moramo da preselimo snabdevače u stabilnije zemlje ili u samu EU“, dodao je Prepjak.
Češka automobilska industrija, koja je zaslužna za oko 9 odsto BDP, suočava se takodje sa ozbiljnim rizicima za rast.
Jedno istraživanje strukovne asocijacije, pokazalo je da je oko polovina češke automobilske industrije pogodjena invazijom Rusije na Ukrajinu, a da se trećina već suočava sa nestašicama sirovina ili delova potrebnih za proizvodnju.Više od petine rešava logističke probleme koji su nastali zbog rata.
Čak i Rumunija, koja je 2002. izvozila više kablovskih svežnjeva od Ukrajine, suočava se sa problemima u drugim oblastim. Glavni pogon Dacie i njena fabrika šasija na nekoliko dana su obustavile proizvodnju zboog nestašice delova iz Renoove fabike u Rusiji.
A nestašice su se proširile i na zapad Evrope, pa je Reno u svojoj fabrici motora u Kleonu, u Farncuskoj, pribegao skraćenom radnom vremenu zbog nestašice komponenti koja se pripisuje ratu u Ukrajini.
U Španiji, gotovo 90 odsto članica klastera automobilske industrije već oseća znatan uticaj rata, pokazalo je najnovije istraživanje koje je prenela agencija EFE.

Ostale vestiArhiva