Kada izgubiš od Rafaela Nadala, osvajača rekordnog 21. grend slema, onda nema mesta iznenađenju, pa makar se to desilo u četvrtfinalu turnira, pa zvao se Novak Đoković i imao samo jedan manje takav trofej od Španca, pogotovo ako je poprište meča bio Rolan Garos, gde je „crni bik“ sa Majorke poražen u samo tri od 103 meča.
Pa, opet, teško je verovati da je srpskom teniseru dovoljno jedno jutro posle da izbriše iz (pod)svesti višečasovnu dramu u četiri seta na pariskoj šljaci (2:6, 6:4, 2:6, 6:7), zaboravi sve svoje greške, potisne ispuštene prilike… i ne preispituje se šta je sve trebalo da (u)radi drugačije ili za nijansu bolje da bi poveo sa 31:28 u međusobnim duelima umesto što je pokvario taj skor.
I „pre vremena“ završio odbranu prošlogodišnje titule, odnosno „pustio“ arhetipskog rivala da pokuša da njemu i Rodžeru Federeru pobegne na plus dva u broju trijumfalno završenih takmičenja sa glavnom premijom od 2.000 bodova.
– Normalno je nakon ovakvog meča da si razočaran i ljut, ali sa druge strane moraš da prihvatiš, nije ni prvi ni poslednji poraz. Imao sam ovako velikih poraza i bolnih u karijeri, znam šta mi je činiti i kako da se vratim još jači. To mi je uvek imperativ nakon ovakvih mečeva pruža se prilika da se dodatno motivišeš. Kako je počelo dobro se, na neki način i završilo. On je vodio i poprilično je bio dominantan, ali sam uspeo da preokrenem u drugom setu. Bio sam blizu, mogli smo da uđemo u peti set, ali nije bilo suđeno i sve ostalo je pokazano na terenu. Znam da mogu bolje, očekivao sam u nekim trenucima bolje od sebe, ali zasluge idu njemu, on je odigrao agresivno i precizno kada god je trebalo da pronađe neki udarac. Uz podršku publike uspeo je da nađe energiju i da dobije – prokomentarisao je Đoković, posle gubitka druge od tri GS krune iz 2021. godine, pošto mu početkom ove nije dozvoljeno da nastavi dominaciju na „njegovom“ Australijen openu.
Priznao je i da nije od prvog udarca bio dovoljno fokusiran („ušao sam u meč sredinom drugog seta“), da je prečesto povlačio pogrešne poteze („mnogo sam grešaka pravio“) i da je proklizavao tamo gde inače to retko radi („teško je izabrati jedan element koji je odlučio, verovatno je to moj bekhend, jer me nije služio“).
Njegov trener iz juniorskih dana i selektor u vreme kada je reprezentacija Srbije uzela Dejvis kup, Bogdan Obradović, sa strane vidi još nekoliko faktora važnih za razumevanje Novakovog tenisa, forme i rezultata u sezoni u kojoj su ga lična odluka da ne primi vakcinu protiv korona virusa i tuđe procene, računice i izbori koštali izbivanja sa grend slema u Melburnu, kao i Mastersa u Majamiju i Indijan Velsu.
– Novak je prošao i prolazi kroz bezbroj emocija poslednjih meseci, a to neminovno utiče na njegovu psihu, ma koliko ona bila čvrsta i stabilna, a jeste mu bila i ostala jedan od potpora karijere. U Melburnu mu politika nije dozvolila da odbrani njegov teren, onda su isti ti Anglosaksonci smislili da ostane bez 2.000 bodova, ukoliko ponovo uzme titulu na Vimbldonu, da bi ga publika u Parizu dočekala na nož. Ukala je i bukala od početka turnira, čak i na predstavljanju, pa „ne čudi“ što je svetskom broju 1 zviždala i kada je u meču sa Nadalom reketom udarao po mreži, nervozan što je pre toga upropastio zicer. Kao da drugi to ne rade! U pravu je kada kaže da je publika „pogurala“ Rafu ka pobedi i, praktično, osvajanju još jednog Rolan Garosa – kaže naš stručnjak za Danas, spremnog odgovora i na pitanje zbog čega odijum sa tribina nije inspirativno delovao na jednu od većih sportskih zvezdi današnjice, kao milion puta pre meča započetog u utorak a završenog u sredu.
– Ne znam šta se desilo sa srpsko-francuskim prijateljstvom ni kada su pokidane niti ljubavi dva naroda, ali na primeru Đokovićevih mečeva na ovom Rolan Garosu video se još jednom poguban uticaj tuđe negative. Generalno. Kada u tonu crne boje dodate kap bele ona ne menja izgled, ali dodate li u mnogo bele boje kapljicu crne ona postaje siva. Biće da se Novak umorio od te neke čudne energije u Parizu i njenog otrovnog dejstva – kaže naš sagovornik, stava da je apsurdno što će nečije odluke a ne događaji na terenu na ATP tron izgurati ili Danila Medvedeva iz, zapadnjacima, omražene Rusije ili Ukrajinca ruskog porekla, sa nemačkim pasošem, u liku Aleksandra Zvereva.
Kada provlačenje kroz stručnu prizmu Novakovog poraza od Nadala svede na egzaktniji nivo, Obradović konstatuje da igri njegovog nekadašnjeg pulena nedostaju dve vrlo važne i prepoznatljive komponente.
– Otupeo je onaj njegov stari, dobri „instikt ubice“. Morao bi opet da naoštri svoj poznati pogled, držanje, neverbalnu komunikaciju… sve što protivniku šalje poruku „ja sam taj što se pita“. Previše je ono grešaka za jednog Novaka, za takvog rivala i tu fazu turnira – podvlači sagovornik Danasa.
Sportski komentator Smiljan Banjac nije usko sarađivao sa vlasnikom skoro svih teniskih rekorda, ali više od deceniju prati njegovu karijeru.
– Kao i većina ljubitelja sporta, tenisa, lika i dela Novaka Đokovića, smatrao sam da ima realne šanse da prođe Rafu, odnosno da je na dobrom putu da ponovi uspeh sa prošlog Rolan Garosa. Sve je bilo obećavajuće… Na jednoj strani njegova titula u Rimu i serija mečeva bez izgubljenog seta produžena u Parizu, a na drugoj Nadalovo mučenje protiv Alijasima u osmini finala i dva i po sata duži ostanak Španca na terenu. Verovao sam da je u stanju brzo nametnuti svoj ritam ili, makar, produžiti meč na pet setova, gde mu onda nema ravnog. Nažalost, stvari su krenule, išle i završile u lošem smeru – osvrće se naš kolega.
Za njegov pojam, veće zasluge za ishod dvoboja u kom je Đoković imao dve set lopte u regularnom delu četvrtog seta, ima poraženi nego učesnik polufinala. Bez obzira što je dalje prošao kralj pariske šljake, sa čak 13 održanih šampionskih govora u Bolonjskoj šumi.
– Desilo se nešto neočekivano, a to je da Novak napravi više od 50 neiznuđenih grešaka. I dalje sam stava da je Đoković fizički i mentalno spremniji od Nadala u ovom trenutku, ali je ovaj bio fokusiraniji u važnim trenucima. I kada mu nije išlo, nastavljao je strpljivo da čeka kiks protivnika. A toga je bilo neuobilčajeno puno. Bilo je trenutaka kada je udarao lopticu tako da je dozvoljavao rivalu da poentira, što je ovaj i te kako znao da iskoristi. Nije nikakva sramota izgubiti od Rafe na Rolan Garosu, samo je šteta ne iskoristiti priliku – zaključuje Banjac.

Ostale vestiArhiva