Pravo glasa ima oko 4,2 miliona rađana Danske.
Proteklih meseci su istraživanja javnog mnjenja pokazala da većina Danaca podržava pridruživanje odbrambenoj politici EU.
Prema istraživanjima, ‘za’ bi glasalo oko 40 odsto, a ‘ne’ bi zaokružilo 30 odsto. Po rezultatima poslednjih anketa, neopredeljeno je oko 20 odsto Danaca.
„Svet se menja, i to ne u dobrom pravcu. Treba da stanemo jedni uz druge i ojačamo saradnju koja našu bezbednost čini jakom“, izjavio je predsednik opozicione Liberalne partije Jakob Eleman Jensen.
Pridruživanje Danske evropskoj odbrambenoj politici imalo bi relativno skroman uticaj na bezbednosnu arhitektutu na kontinentu, posebno u poređenju sa ulaskom Švedske i Finske u NATO. Ipak, Kristin Nisen sa Danskog instituta za međunarodne studije smatra da su potezi Danske, Švedske i Finske „deo iste priče“, i da će ojačati vojnu saradnju u Evropi u vreme napada Rusije na Ukrajinu.
Danska je ranije odlučila da ne učestvuje u razgovorima o bezbednosnoj politici u EU, u njenom razvoju i nabavci naoružanja. Takođe, ona do sada nije učestvovala u zajedničkim vojnim operacijama EU.
Na referendumu 1993. godine, Danska je donela i odluku da ne učestvuje u evropskoj saradnji o pitanjima pravde i unutrašnjih poslova, zajedničke valute i državljanstva.

Ostale vestiArhiva