Kada se borbeni avion srušio u Žitomiru u severozapadnim ukrajinskim šumama, ubivši svog 27-godišnjeg pilota, raskomadao je drveće i izbacivši gorivo, pocepao rupu u krošnji šume. Avion je eksplodirao a požar koji je usledio ugljenisao je drveće i zemlju i zamalo zahvatio dva obližnja sela.
Dva meseca kasnije, požar je ugašen, a područje još uvek miriše na gorivo. Krhotine zasipaju zemlju, a nazubljen komad metala, obojen u ukrajinsko plavo i žuto, leži između zelenih izdanaka trave koja raste kroz pocrnelo lišće. Još jedna krhotina viri iz drveta nekih 20 stopa iznad zemlje.
„To je katastrofa“, kaže Viktor Radušinski, član državnog odeljenja za šumarstvo.
Požari na skladištima goriva, eksplodirani rezervoari opasnih hemikalija, oštećeni gasovodi, poremećaji i požari u černobilskoj nuklearnoj zoni radiacije i uništena plovila u oblasti Crnog mora samo su neki od problema koje je identifikovala državna agencija.
Ali uticaj ruske invazije na životnu sredinu mogao bi da seže daleko izvan borbenih granica Ukrajine.
Hemikalije i tela truju vodene puteve koji hrane plodno poljoprivredno zemljište u regionu i snabdevaju vodom za piće. Ratni brodovi ubijaju delfine, a eksplozije ometaju migracije ptica. Artiljerijske bitke velikog dometa prave kratere u utočištima divljih životinja i postoji zabrinutost da bi rat i njegove posledice mogle da ometaju Evropu, Bliski istok i sposobnost Rusije da se izbori sa šumskim požarima u onome što se sprema da bude još jedna razorna godina, piše portal NPR.
„Ovo će dugoročno uticati na ljude“, kaže Jevgenij Medvedovski, šef državnog odeljenja ekološke inspekcije za Žitomirsku oblast, dok posmatra izgorele ljuske oborenih stabala. „Atmosfera nema granica, nema granica. Ovo će uticati na sve.“
Efekti po životnu sredinu će trajati „dugo nakon što granate prestanu da eksplodiraju“
Šteta po životnu sredinu, poput rascepkanog drveća i zagađenih vodenih tokova, može izgledati kao sekundarna briga, s obzirom na zločine nad ljudima dokumentovane u mestima kao što su Buča i Mariupolj, i nasilje koje Rusija trenutno sprovodi nad stanovnicima na istoku Ukrajine.
Ali posledice rata na životnu sredinu će se osetiti „dugo nakon što granate prestanu da eksplodiraju, dugo nakon što prestanu meci i oružje“, kaže Kerol Mafet, šef neprofitnog Centra za međunarodno pravo životne sredine u Vašingtonu, DC. vodećih autora otvorenog pisma koje su u martu potpisale stotine stručnjaka za međunarodno pravo i životnu sredinu, upozoravajući na dugoročne rizike koji sukob predstavlja za Ukrajinu i Evropu.
„Kada govorimo o ekološkim posledicama rata, ono o čemu zapravo govorimo je jednostavno uticaj rata na ljude i na mesta u kojima žive u drugom dugotrajnijem i često podmuklijem obliku“, kaže on.
Ta činjenica nije izgubljena za ukrajinske vlasti. Zemlja je stvorila tim od otprilike 100 naučnika, u 18 regionalnih kancelarija, koji imaju zadatak da dokumentuju dokaze o onome što naziva ekološkim ratnim zločinima.
U Žitomiru, naučnici radne grupe su uglavnom žene poput Irine Berezjuk, koja je nadgledala gasovode, industrijska mesta i kvalitet vazduha pre nego što je Rusija prešla obližnju belorusku granicu u februaru. Sada moraju da posete šume prekrivene minama, oblasti pod ruskom okupacijom i još uvek zapaljena skladišta goriva kako bi prikupili uzorke vazduha, vode i zemljišta.
„Ponekad je miris toliko jak, da ne možete ni da dišete“, kaže Berezjuk u laboratoriji kojom rukovodi.
Svaka lokacija se tretira kao mesto zločina. Fotografije su snimljene. Obavljeni intervjui. Prikupljeni uzorci. Svi dokazi će biti korišćeni za „kažnjavanje agresora pred međunarodnim sudovima“, kaže Aleksij Obrizan, predsednik operativne grupe.
U međunarodnim sudovima postoji mali prioritet za krivično gonjenje takvih zločina. Komisija Ujedinjenih nacija za obeštećenje osnovana nakon iračke invazije na Kuvajt 1991. je jedan od primera na koje bi ukrajinski zagovornici životne sredine mogli da se osvrnu. Naučnici su se zalagali za jačanje međunarodnog prava kako bi se države lakše pozvale na odgovornost.
Državna inspekcija za životnu sredinu Ukrajine, dokumentovala je više od 300 slučajeva, kako kaže, „zločina iz protiv životne sredine“, koje je izvršila Rusija od početka njene invazije krajem februara. Veruje se da je stvarni broj bliži 1.500, ali mnoga mesta su još uvek okupirana od strane Rusije i nemoguće im je pristupiti.
Kada se borbeni avion srušio u Žitomiru u severozapadnim ukrajinskim šumama, ubivši svog 27-godišnjeg pilota, raskomadao je drveće i izbacivši gorivo, pocepao rupu u krošnji šume. Avion je eksplodirao a požar koji je usledio ugljenisao je drveće i zemlju i zamalo zahvatio dva obližnja sela.
Dva meseca kasnije, požar je ugašen, a područje još uvek miriše na gorivo. Krhotine zasipaju zemlju, a nazubljen komad metala, obojen u ukrajinsko plavo i žuto, leži između zelenih izdanaka trave koja raste kroz pocrnelo lišće. Još jedna krhotina viri iz drveta nekih 20 stopa iznad zemlje.
„To je katastrofa“, kaže Viktor Radušinski, član državnog odeljenja za šumarstvo.
Požari na skladištima goriva, eksplodirani rezervoari opasnih hemikalija, oštećeni gasovodi, poremećaji i požari u černobilskoj nuklearnoj zoni radiacije i uništena plovila u oblasti Crnog mora samo su neki od problema koje je identifikovala državna agencija.
Ali uticaj ruske invazije na životnu sredinu mogao bi da seže daleko izvan borbenih granica Ukrajine.
Hemikalije i tela truju vodene puteve koji hrane plodno poljoprivredno zemljište u regionu i snabdevaju vodom za piće. Ratni brodovi ubijaju delfine, a eksplozije ometaju migracije ptica. Artiljerijske bitke velikog dometa prave kratere u utočištima divljih životinja i postoji zabrinutost da bi rat i njegove posledice mogle da ometaju Evropu, Bliski istok i sposobnost Rusije da se izbori sa šumskim požarima u onome što se sprema da bude još jedna razorna godina, piše portal NPR.
„Ovo će dugoročno uticati na ljude“, kaže Jevgenij Medvedovski, šef državnog odeljenja ekološke inspekcije za Žitomirsku oblast, dok posmatra izgorele ljuske oborenih stabala. „Atmosfera nema granica, nema granica. Ovo će uticati na sve.“
Efekti po životnu sredinu će trajati „dugo nakon što granate prestanu da eksplodiraju“
Šteta po životnu sredinu, poput rascepkanog drveća i zagađenih vodenih tokova, može izgledati kao sekundarna briga, s obzirom na zločine nad ljudima dokumentovane u mestima kao što su Buča i Mariupolj, i nasilje koje Rusija trenutno sprovodi nad stanovnicima na istoku Ukrajine.
Ali posledice rata na životnu sredinu će se osetiti „dugo nakon što granate prestanu da eksplodiraju, dugo nakon što prestanu meci i oružje“, kaže Kerol Mafet, šef neprofitnog Centra za međunarodno pravo životne sredine u Vašingtonu, DC. vodećih autora otvorenog pisma koje su u martu potpisale stotine stručnjaka za međunarodno pravo i životnu sredinu, upozoravajući na dugoročne rizike koji sukob predstavlja za Ukrajinu i Evropu.
„Kada govorimo o ekološkim posledicama rata, ono o čemu zapravo govorimo je jednostavno uticaj rata na ljude i na mesta u kojima žive u drugom dugotrajnijem i često podmuklijem obliku“, kaže on.
Ta činjenica nije izgubljena za ukrajinske vlasti. Zemlja je stvorila tim od otprilike 100 naučnika, u 18 regionalnih kancelarija, koji imaju zadatak da dokumentuju dokaze o onome što naziva ekološkim ratnim zločinima.
U Žitomiru, naučnici radne grupe su uglavnom žene poput Irine Berezjuk, koja je nadgledala gasovode, industrijska mesta i kvalitet vazduha pre nego što je Rusija prešla obližnju belorusku granicu u februaru. Sada moraju da posete šume prekrivene minama, oblasti pod ruskom okupacijom i još uvek zapaljena skladišta goriva kako bi prikupili uzorke vazduha, vode i zemljišta.
„Ponekad je miris toliko jak, da ne možete ni da dišete“, kaže Berezjuk u laboratoriji kojom rukovodi.
Svaka lokacija se tretira kao mesto zločina. Fotografije su snimljene. Obavljeni intervjui. Prikupljeni uzorci. Svi dokazi će biti korišćeni za „kažnjavanje agresora pred međunarodnim sudovima“, kaže Aleksij Obrizan, predsednik operativne grupe.
U međunarodnim sudovima postoji mali prioritet za krivično gonjenje takvih zločina. Komisija Ujedinjenih nacija za obeštećenje osnovana nakon iračke invazije na Kuvajt 1991. je jedan od primera na koje bi ukrajinski zagovornici životne sredine mogli da se osvrnu. Naučnici su se zalagali za jačanje međunarodnog prava kako bi se države lakše pozvale na odgovornost.
Prošle godine, nezavisna komisija međunarodnih pravnika pokrenula je napore da bolje definiše ekocid — ili kako su rekli, „protivpravna ili bezobzirna dela počinjena sa saznanjem da postoji velika verovatnoća ozbiljne i široko rasprostranjene ili dugoročne štete po životnu sredinu. izazvana“ — prema Rimskom statutu Međunarodnog krivičnog suda.
Iz svoje kancelarije u Kijevu, Obrizan kaže da zna da će procesuiranje takvih zločina biti izazov na međunarodnim sudovima, posebno s obzirom da Rusija zadržava mesto u Savetu bezbednosti UN — telu koje je osnovalo komisiju posle Zalivskog rata.
Ali on kaže da je prikupljanje dokaza o ekološkim ratnim zločinima vredno truda. „Ovi ekološki problemi nisu samo ukrajinski“, kaže on. „Oni su svetski“.
Rat stvara veliki rizik od šumskih požara
Jedan neočekivani primer širih posledica rata na životnu sredinu je kako on utiče na sposobnost šireg regiona da odgovori na letnje požare.
Prošle godine, Zapadna Evropa, Turska i severna Rusija pretrpele su razorne sezone požara. Grčka ostrva i šume oko Atine opustošio je požar usred rekordnih toplotnih talasa.
„Gledamo potpuno isti obrazac koji smo imali prošle godine“, kaže Skot Deniš, koordinator požara u američkoj agenciji za međunarodni razvoj. „Vrlo, vrlo vruće i vrlo vrlo suvo.“
Prvi letnji talas vrućine u zapadnoj Evropi već podstiče destruktivne požare u Španiji i Nemačkoj. Temperature su više od 10 stepeni Celzijusa (50 stepeni Farenhajta) više od normalnih u nekim oblastima, što je marker, kažu meteorolozi, klimatskih promena.
Problem je, kaže Dehniš, što mnogi vatrogasni avioni koje obično koriste Zapadna Evropa i Bliski istok tokom požarne sezone dolaze iz Rusije. Oni su ugovoreni tokom leta, kaže on. „A zbog sankcija i rata te letelice su nedostupne.“
U toku su napori da se taj jaz u zapadnoj Evropi i oko Mediterana popuni vatrogasnim avionima sa sedištem u SAD i Kanadi, kaže Deniš. Ali obe zemlje imaju svoje hitne potrebe, a zatrpavanje aviona u tim regionima malo pomaže u ublažavanju problema u najšumovitijoj zemlji na svetu: Rusiji, koja se obično oslanja na svoju vojsku svake požarne sezone.
Sibir već doživljava velike požare na severu Rusije prekrivenom šumama. U maju je ruski predsednik Vladimir Putin napravio pauzu od svojih ratnih razmišljanja kako bi se pozabavio situacijom u ruskim državnim medijima.
„Ne možemo dozvoliti da se ponovi prošlogodišnja situacija, kada su šumski požari bili najdugotrajniji i najintenzivniji u poslednjim godinama“, rekao je on u video poruci.
Šumski požari u Sibiru i širem globalnom Arktiku imaju ogroman uticaj na klimu u svetu. Naučnici veruju da se skoro polovina svetskog ugljenika uskladištenog na tresetištu – ugljenika koji je zaključan zbog permafrosta i hladnih temperatura – nalazi u Arktičkom krugu. Šumski požari otključavaju taj ugljenik, oslobađajući više gasova staklene bašte koji pogoršavaju globalno zagrevanje. Oni takođe pokrivaju sneg i led crnom čađi, čineći da se brže tope.
„Ovaj rat, čak i izvan Ukrajine, zaista ima višestruke, eksponencijalne slojeve štete koju čini“, kaže Deniš.
Biodiverzitet Crnog mora je ugrožen
Uprkos tome što zauzima manje od 6 odsto kopnene površine Evrope, Ukrajina je dom za 35 odsto svog biodiverziteta. Zemlja je dom hiljadama retkih biljnih i životinjskih vrsta i bitno mesto za odmor pticama selicama poput šljuka, koje dolaze u Ukrajinu na svom prolećnom putovanju od Afrike do mesta za gnežđenje u Sibiru.
Ruska invazija na Ukrajinu krajem februara poklopila se sa prolećnom migracijom. Borbeni avioni su tutnjali nad prirodnim utočištima. Eksplozije su odjeknule nad Crnim morem, ptice, podložne zvuku, od straha su pobegle sa svojih uobičajenih odmorišta, kaže Ivan Rusev, ekolog rođen u Bugarskoj zadužen za Nacionalni park prirode Tuzlanske lagune.
„Moramo da sačuvamo biodiverzitet i pomognemo prirodi“, kaže on.
Godine 2010. Rusev je pomogao u stvaranju Nacionalnog parka prirode Tuzlanske lagune sa svojim peščanim sprudom od 28 milja kilometara bi zaštitio ekosistem od krivolova . U Ukrajini postoji 55 nacionalnih parkova, kaže Rusev. Mnogi od njih, uključujući najveći u zemlji, Crnomorski rezervat biosfere u blizini grada Hersona, sada su pod ruskom kontrolom.
Druge — čak i delove ovog parka — ukrajinska vojska sada koristi da spreči buduće rusko napredovanje.

Ostale vestiArhiva