Meč je počeo neobično, s dva loša servis gema. Obojica su pravila neiznuđene greške i poklanjala poene jedan drugom, s tim što je prvi brejk napravio Nori, pa mu se Đoković brzo revanširao. Sledeća dva su bila „domaćinska“, jer je svako odbranio svoj, da bi onda Britanac ponovo uhvatio Srbina u raskoraku želja i mogućnosti u gemu u kom je ovaj kretao s razmenom udaraca. I opet je treći reket sveta maksimalno olakšavao posao 13-plasiranom na ATP listi (2:3).
Koliko je ljubimac ostrvske publike bio raspoložen, skoncentrisan, brz, raznovrstan, strpljiv, uporan… toliko je naš as bio van ritma i daleko ispod svog nivoa. Da je bilo samo malo drugačije ne bi prvi set trajao tek 31 minut i ne bi ga dobio neko za kog je ova faza (bilo kog) grend slema bila naučna fantastika do jula 2022. godine nego bi taj početni korak ka odlučujućem dvoboju za titulu napravio čovek karijere krcate titulama vrednih 2.000 bodova i svakakvim rekordima. Ovako, Kameron je napravio i treći brejk (2:5), a onda dobio ovacije prisutnih. Ni to što je napravio dve duple servis greške nije ga poljuljalo i skrenulo s puta ka iznenađujuće lako stečenoj prednosti u setovima.
Legende Mančester junajteda, Aleks Ferguson i Vejn Runi, kao ali i svi ostali na tribinama Sveengleskog kluba, s još više nestrpljenja su čekali nastavak duela, radoznali da vide hoće li nekadašnji reprezentativac Novog Zelanda, rođen u Južnoafričkoj republici, nastaviti da gazi ka finalu ili će se već viđeni akter istog presabrati i krenuti da igra onako kako ume. I dobili su egal „reketanje“.
Beograđanin je stavio kačket, da se zaštiti od sunca, udarci su mu vremenom bili jači, dublji i tačniji… servis sigurniji, korak laganiji… pa je bez problema, s puno više tzv. direktnih poena, osvajao svoje gemove. Međutim, čekalo se na idealan završni potez u stečenim brejk prilikama, a imao ih je pri vođstvu od 2:1 i 3:1. I dočekan je u pravom trenutku, jer se s 5:3 primakao izjednačenju. Odmah ga je zgrabio, iako je rival poveo s 30:0 u tom gemu, pa je tačka na taj deo susreta stavljen posle 44 minuta.
Krenulo se ispočetka. Dugim gemom na Norijev servis, jer ga je svim silama čuvao od Đokovića, ne i sačuvao, pošto ga je prvi nosilac turnira „brejknuo“ u času kada je Kameron lopticu poslao nebu pod oblake, iskoristivši tako treću šansu za blic rezultatski prevrat. Nije se Novak zastavio, nego je glatko duplirao razliku, pečatiranu još jednim protivnikovim velikim promašajem.
Favoritova serija od pet gemova stala je u sledećem, tokom kog je Srbin, gestikulacijom i vikom u pravcu saradnika, izrazio nezadovoljstvo nekim stvarima u svom tenisu. Srećom po njega, ne toliko značajnih da ne bi, s dva asa u finišu, svojim servisom otišao na 3:1. „Ludeo“ je iz istog razloga i u sledećem gemu, međutim posle nekoliko greščica je napravio novi brejk, pa ga momentalno potvrdio, za teško dostižnih 4:1. Iza toga je autsajder na kratko samo odložio neizbežno, pošto je branilac trona iskoristio drugu servis loptu da dođe na set od četvrtog uzastopnog finala i 41:13 u pobedama nad levorukim kolegama tokom grend slemova u Londonu, Melburnu, Parizu i Njujorku.
Očigledno je bilo da je Đoković skroz preuzeo kontrolu nad dešavanjima 42. GS polufinalu u karijeri, od toga njih 11. na najčuvenijoj teniskoj travi, a da se njegov šesti izazivač na ovom Vimbldonu sve više napreže da bi mu parirao. Otuda startni brejk u korist starijeg i trofejnijeg aktera. Ne zadugo i 3:1, pa napad na tuđ gem servis. I zamalo je uspeo u prvom narednom pokušaju, međutim nije dobio ubedljivo najduži gem u meču, jer je rival uz puno truda spasao tri brejk lopte. Tako ojačano samopouzdanje nije ga, ipak, spasilo strahote na Novakov servis, pa je bez osvojenog poena ostao u ne baš malom minusu (2:4). Pa, opet je tako silno motivisan da napravi vanserijski podvig skupio snagu da ostane „u životu“ i stigne do 4:5, ne i da ne završi „pod točkovima“ zahuktalog vladara Londona.
Put do finala
Đoković – Kvon 3:1
Kokinakis – Đoković 0:3
Đoković – Kecmanović 3:0
Van Rajthoven – Đoković 1:3
Đoković – Siner 3:2
Nori – Đoković 1:3
Statistika na strani Kirjosa
Zvuči neverovatno, za one bez prakse redovnog praćenja tenisa, ali Nik Kirjos može da se pohvali time da još nema poraz od Đokovića. Vlasnik samo tri titule sa turnira serije 250 i još toliko sa duplo jačih ATP takmičenja dobio je i duel u Akapulku 2017. godine (7:6, 7:5) i meč na Mastersu u Indijan Velsu iste sezone (6:4, 7:6).

Ostale vestiArhiva