Putin je to rekao na plenarnoj sednici Međunarodnog debatnog kluba Valdaj. Tema sesije je „Post-hegemonistički svet: pravda i bezbednost za sve“.
To su greške koje prave zapadni lideri, a to se vidi na krizi u snadbevanju gasom, dodao je Putin.
“To je opasna, prljava i ubistvena igra koju igra Zapad. Oni smatraju da drugi nemaju prava na svoja jedinstvena prava”.„Čovečanstvo ima dva izbora – ili ćemo nastaviti sa problemima koji opterećuju sve ili ćemo raditi zajedno. Verujem u zdravu pamet, i uvek sam verovao“, naglasio je Putin.
Ruski predsednik je pozvao zapadne lidere da rade na zajedničkoj budućnosti sa Ruskom Federacijom.
Takođe, dodao je da Zapad pokušava da izbriše rusku istoriju i da tu zemlju pokaže kao negativca, a potom je naveo nekoliko ruskih imena, kao što su Dostojevski i Čajkovski.
Ruski predsednik je zapadne vođe uporedio sa nacistima.
“Ako ste demokrate, onda treba da prihvatite želju miliona ljudi za slobodom”, rekao je Putin, asocirajući na oblasti u Ukrajini koje je Rusija napala.
Naglasio je da Sjedinjene Američke Države jedino žele da dominiraju svetom, navodeći da Zapad ne može da nameće svoju agendu Rusiji, kao i azijskim i islamskim zemljama.
„Zapad će platiti ako nastavi ovako… Da sam zapadni lider, razmislio bih o budućnosti“, rekao je Putin.Putin je rekao da je Zapad odbacio pokušaje Rusije da izgradi dobre odnose sa Sjedinjenim Državama i NATO-om jer je nameravao da Rusiju učini ranjivom.
Moskva je želela da „bude prijatelj“ sa Zapadom i NATO-om, ali nije prihvatila pokušaje Sjedinjenih Država, Evropske unije i Velike Britanije da zadrže Rusiju, tvrdi on.
Putin je dodao da veruje da su SAD diskreditovale međunarodni finansijski sistem koristeći američki dolar kao oružje.
Putin je rekao da veruje da će se potezi drugih zemalja da smanje oslanjanje na američki dolar u međunarodnoj trgovini ubrzati.
Putin je rekao da stalno misli na ruske vojnike koji su poginuli u Ukrajini, ali je naveo da Moskva nije imala izbora osim da pokrene ono što naziva svojom „specijalnom vojnom operacijom“.
Putin je rekao da su troškovi sukoba – uključujući i rusku ekonomiju – neizbežni i da Rusija jača svoj suverenitet.
On je naveo da se svet suočava sa najopasnijom decenijom od kraja Drugog svetskog rata.
Region Istočni Donbas, dodao je Putin, „ne bi preživeo“ sam da Rusija nije intervenisala vojno u Ukrajini.
Gardijan podseća da je Putin prošlog meseca proglasio zvaničnu aneksiju četiri regiona na istoku i jugu Ukrajine, nakon što su organizovani, kako je rekao, „referendumi“ u Donjecku, Lugansku, Hersonu i Zaporožju.
Kijev i Zapad su rekli da neće priznati pokušaje aneksije, što su ocenili kao nelegalno otimanje Rusije teritorija.
Putin je takođe rekao da su događaji u Ukrajini 2014 godine, kada je na uličnim protestima smenjen ukrajinski proruski orijentisan predsednik, direktno doveli do današnjeg sukoba.
Ruski predsednik je naveo i da Rusija nikada nije pričala o upotrebi nuklearnog oružja i naglasio da Kijev ima tehnologiju da stvori i potencijalno detonira „prljavu bombu“ u Ukrajini.
Zapad, uključujući britansku sada bivšu premijerku Liz Tras, nastavio je Putin, se angažovao na „nuklearnoj uceni“ Rusije. On je odbacio tvrdnje da ruske snage izvode napade na nuklearnu elektranu u Zaporožju, koja se nalazi na teritoriji koja je pod ruskom kontrolom na jugu Ukrajine.
Putin je naveo da ruska vojna doktrina samo dozvoljava zemlji da koristi nuklearno oružje u odbrani, odbacujući tvrdnje da Rusija razmatra da ga upotrebi.
On je rekao da je Rusija spremna da obnovi pregovore sa SAD o kontroli nuklearnog naoružanja, ali da nema odgovora iz Vašingtona za predloge Moskve da se održe razgovori o „strateškoj stabilnosti“.
Pozdravio je turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana kao „snažnog lidera“ koji je uvek branio turske interese.
Ruski predsednik je ukazao da Erdogan nije uvek „lak partner“ za saradnju, ali da je Turska uvek bila „pouzdana“ i da ima želju da se postignu sporazumi.
Ruska ekonomija je prešla „vrhunac“ turbulencija zbog zapadnih sankcija, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, pokušaji Zapada da „sruše“ rusku ekonomiju su propali, a ruska ekonomija, dodao je, se prilagodila novoj ekonomskoj realnosti.
Ruski predsednik je kritikovao Francusku zato što je objavila sadržaj telefonskog razgovora koji je imao s predsednikom Emanuelom Makronom nekoliko dana pre nego što je Moskva poslala u februaru na desetine hiljada vojnika u Ukrajinu.
Putin je rekao da ta inicijativa Pariza pokazuje da je njegov razgovor s francuskim liderom bio prisluškivan.
On je takođe naveo da su tvrdnje Zapada da Rusija stoji iza eksplozija u gasovodima Severni tok „lude“.
Podsetimo, pres sekretar predsednika Dmitrij Peskov još ranije danas je najavio da će Putin podneti opširan izveštaj, nakon čega će uslediti diskusija.
Putinov govor, kako ga je najavio Peskov, će se “čitati i čitati”.
„Danas je glavni događaj dana, koji će verovatno kasnije biti analiziran, njegov sadržaj treba proučavati, čitati i ponovo čitati“, rekao je Peskov, prenosi TASS.Ove godine organizatori foruma su, prema najavama, spremni da objasne stranim učesnicima uzroke i posledice onoga što se trenutno dešava u rusko-ukrajinskim odnosima. Sesiju moderira naučni direktor Valdaja Fjodor Lukjanov.
Od osnivanja Valdajskog kluba 2004. Putin se tradicionalno sastaje sa njegovim učesnicima.
Prva konferencija održana je u Velikom Novgorodu kod jezera Valdaj, po kome je klub dobio ime.
Od 2014. sednice se održavaju u Sočiju iako je 2020. zbog ograničenja pandemije održan u Moskvi kada se Putin obratio onlajn. Ovogodišnja konferencija takođe se održava u Moskvi.
U svom prošlogodišnjem govoru, podsetimo, Putin je više puta rekao da računa na mišljenje kluba prilikom donošenja odluka o razvoju zemlje.
Putinov govor na prošlogodišnjoj sednici bio je posvećen odnosima Rusije i Sjedinjenih Država, sankcijama, Ukrajini, mogućem priznavanju talibanskog pokreta (u Rusiji zabranjenog).
Komentarišući gasnu krizu u Evropi, Putin je istakao tada da je situacija proistekla iz ekonomske politike Evropske komisije i da Rusija nema nikakve veze s tim.
Klub Valdai je za vreme svog postojanja stekao reputaciju autoritativnog međunarodnog mesta za saradnju vodećih svetskih stručnjaka sa ruskim naučnicima, političarima i državnim zvaničnicima.
U diskusijama kluba tokom njegovog postojanja učestvovalo je više od 1.000 delegata iz više od 80 zemalja.

Ostale vestiArhiva