Apsolutno sve merodavne brojke su na strani 35-godišnjeg Srbina, jer deceniju mlađi Amerikanac nema baš nijedan statistički parametar u profesionalnoj karijeri kojim bi na papiru mogao da mu parira.
Novak Đoković je pre AO 2023, na turniru u Adelejdu, podigao 92. seniorski šampionski trofej u karijeri, dok je njegov predstojeći izazivač tu sreću okusio jedino na manjem takmičenju u Stokholmu 2021.
Beograđaninu je ovo 44. grend slem plasman u Top četiri, od čega je 10 skupio na Australijan openu, 11 tokom Rolan Garosa, isto toliko na Vimbldonu i čak 12 u završnici US opena. Polu se tek sada posrećilo.
Podatak za podizanje kose na glavi i strah u kostima protivnika je i Đokovićeva serija od 26. trijumfa u „Rod Lejver areni“, jer Novak već pet sezona ne zna za poraz na omiljenom mu GS, gde je njegovo ime ugravirano rekordnih devet puta. Počev od 2008. preko 2011, 2012, 2013, 2015, 2016, 2019. i 2020, pa do 2021. godine.
I tako redom…. pošto impozantnim ciframa nema kraja, a Đoković se na Peti kontinent vratio ne da se osveti za deportaciju od prošlog januara, kada mu je sudskim putem oduzeto medicinsko izuzeće kao strancu nevakcinisanom protiv korona virusa, a on posle pritvora u hotelu za imigrante, proteran iz zemlje čiji je neorikosnoveni teniski vladar. Već da nastavi sa pomeranjem granica „belog sporta“.
Prema sopstvenom priznanju, uspeo je da se pomiri sa događajima od prošle zime, oprosti kome je trebalo i nastavi trku sa Rafaelom Nadalom za zvanje osvajača najviše turnira kategorije 2.000 bodova. Nadal je rano izgubio status branioca titule na ovom AO, dok njegov večiti rival koracima od sedam milja brani ka izjednačavanju sa Špancem – 22:22.
Na poslednjem Vimbldonu smanjio je taj zaostatak, a sada ima izvanrednu šansu da jednim udarcem „ubije dve muve“, jer bi mu tofej doneo i povratak na prvo mesto ATP liste. Pod uslovom da prvo protiv Tomija Pola ponovi makar deo strahovitog tenisa iz osmine finala i četvrtfinala, kada je „uništio“ Aleksa de Minora i Andreja Rubljova.
Desetine ispijenih pilula za bolove, čarobne ruke fizioterapeuta Miljana Amanovića, silna pomagala u tretiranju povređene zadnje lože i smišljeno žrtvovanje treninga slobodnim danima učinili su da u poslednjih šest setova leti po terenu, kao da na levoj nozi nema zavoje i flastere. Mada su ga pogađale sumnje pojedinih medija i kolega da zaista ima zdravstvenih problema.
U svakoj njegovoj traženoj izjavi videlo se koliko ga boli ta negativna kampanja, pa se može samo zamisliti koliko se potresao nakon onoga što je učinio njegov otac Srđan Đoković, odnosno usled medijskih detonacija povodom roditeljevog slikanja u društvu ruskih navijača, od kojih je jedan markirani i poternicama traženi neprijatelj Zapada.
Otuda, Novakovo okruženje, a prvenstveno saradnici i ostatak porodice moraju da učine sve da mu pomognu da sačuva mentalni i duševni mir. Mada, on sam zna kako se to najbolje radi, za šta postoji mali milion primera, jer Đoković više od svih svojih kolega vlada sopstvenim mislima i emocijama kada ga protivnici pritisnu, naročito u taj-brejkovima. Ili kada mu cela publika okrene leđa.
Jubilarno 10. finale i titula Australijan opena su mu nadohvat ruke, a od njega najviše zavisi ko će pokupiti šampionski ček 29. januara. Mnogo više od Pola i drugog polufinalnog para.

Ostale vestiArhiva