Bio je verovatno najomiljeniji Srbin u bivšoj Jugoslaviji, a retki su oni koji nisu znali ko je Minimaks. U svojoj emisiji ugostio je gotovo sve estradne zvezde, popularne glumce i ličnosti o kojima je javnost tada brujala. Minimaks je stvorio i mnoge naše poznate ličnosti, upravo on je bio taj koji je Breni dodao "Lepa", a svi su ga voleli jer je bio šarmantan i oštrouman.
Davne 1967. godine pokrenuo je svoju radio emisiju "Minimaks" - minimum govora, maksimum muzike. Po toj emisiji dobio je i čuveni nadimak, a svaku je započinjao sa "Dragi moji i drage moje", a završavao sa "Ćao, nema više".
-"Svoj život bih mogao da ispričam za sedam sati, ali i za sedam minuta s obzirom na to da je dosta uzbudljiv i zanimljiv, ali bez nekih mnogo značajnih događaja", tvrdio je on.
Televizija mu je donela novi stepen popularnosti, a emisije "Od glave do pete", "Minimaksovizija", "Nedelja kod Minimaksa" i druge bile su veoma gledane. Javnosti je tako uspevao da predstavi mnoge ličnosti sa estrade, pre svega narodne pevačice i pevače, ali se sa njima nije družio.
"Ne sećam se da je neki pevač ili bilo ko sa estrade ikada ušao u moju kuću. Jer, posao je jedno, a privatnost drugo", rekao je voditelj svojevremeno.
No, iako je sarađivao sa estradom, nije uvek imao lepe reči za narodne pevače. Kada su devedesetih bili protesti protiv režima Slobodana Miloševića, bilo je primetno da su na njima glumci, ali da narodnih pevača nema.
"U sred ove gužve oko protesta studenata i koalicije Zajedno kada su me pitali zašto ne preotestuju narodnjaci nego samo glumci ja sam rekao da glumci protestuju zato što im je loše, zato što loše žive, zato što su završili fakultete zato što su visoko obrazovani i zato što su veliki umetnici kao Milena Dravić koja je nedavno ušla u Enciklopediju svetskog filma, a koja živi u soliteru i vozi juga", rekao je u dahu Minimaks i dodao:
"Pevači ne protestuju jer imaju kuće, bazene, vile, vikendice. Ne protestuju jer im je dobro i najverovatnije mole Boga da ostane ovaj sistem i ovaj režim i ovo stanje što duže. Rekao sam čistu istinu. To su ljudi koji su u mladosti verovatno živeli vrlo skromno, bili su gladni i žedni. Sad su došli do nekih velikih para i sad bi da se to i vidi i ne vidi. I da budu bogati i da to ljudi znaju, a da opet mogu da izađu pred studente i da kažu - ja sam uz vas. Međutim, ne može baš sve".
Minimaks nije voleo status poznate ličnosti, jer se uvek trudio da vodi normalan život, a to je sigurno ono zašto ga ljudi i danas rado pominju.
"Ljudi često misle da poznate ličnosti žive drugačije od ostalih. Tako se iznenade kad me nedeljom vide na pijaci kako isto kao i oni vučem džak krompira. Ali, to je sasvim normalno i čini mi se da je dobro što ja za sve ove godine nisam poverovao da sam nešto posebno. Sećam se da sam još u gimnaziji napisao da bih najviše voleo da postanem normalan i pošten čovek, jer je takvih najmanje", smatrao je on.
Prvi put se oženio kada je imao samo 22 godine, a tokom ovog 12 godina dugog braka dobio je prvog sina, Igora. Nakon razvoda od prve supruge, voditelj je rešio da po drugi put stane pred oltar, a ljubav sa Biljanom potrajala je sve dok ih njena smrt 2004. godine nije rastavila.
Kada se razboleo, Kemal Monteno i Arsen Dedić su mu, kako se pisalo, pomogli i pobrinuli se da mu obezbede mesto u bolnici u Padovi. Jetra mu je potpuno otkazala, izvršena mu je transplantacija, a u isto vreme su njegovoj supruzi Biljani dijagnostikovali maligni tumor četvrtog stadijuma koji je već zahvatio kosti. Preminuo je mesec i nešto dana posle supruge, ne znajući da ga ona već negde tamo čeka.

Ostale vestiArhiva