Znatno više zahteva za azil bilo je iz Zapadnog Balkana, posebno iz Albanije, Severne Makedonije, Srbije i Kosova, objavila je EUAA.
Prema podacima te agencije, građani Srbije su podneli 4.172 zahteva za azil, gotovo 900 više nego 2021.
Izbeglički status odobren je za 71 tražioca iz Srbije, tzv. supsidijarnu zaštitu dobio je 41, dok je odbijeno 3.427 zahteva, što znači da je stopa priznavanja azila bila tri odsto.
Najviše zahteva za azil od zemalja regiona podneli su građani Albanije (13.000) i Severne Makedonije (6.500). Više od 3.000 stanovnika Kosova je podnelo zahtev za azil, a stopa priznavanja je bila osam odsto.
U 27 članica EU, Norveškoj i Švajcarskoj tokom prošle godine podnetno je oko 966.000 zahteva za azil, što je 50 odsto više nego 2021.
Taj broj ne uključuje više od četiri miliona ukrajinskih izbeglica kojima je EU u martu dala poseban status privremene zaštite.
Oko četiri odsto tražilaca azila (43.000) bili su maloletnici bez pratnje, najviše od 2015.
Agencija EU je rast broja zahteva za azil povezala sa popuštanjem ograničenja putovanja uvedenih zbog pandemije, povećanom nesigurnošću hrane i sukobima u mnogim delovima sveta.
Iako većina tražilaca azila ulazi legalno u EU, uglavnom avionom sa putnim vizama, neki takođe prelaze kopnene i pomorske granice bez dozvole, uglavnom preko Zapadnog Balkana i Mediterana, navedeno je u saopštenju.
Posle više od 10 godina rata i ekonomske krize, Sirija je i dalje zemlja iz koje dolazi najviše tražilaca azila, sa 132.000 podnetih zahteva.
Iza nje su Avganistanci, koji beže od bezbednosnih, humanitarnih i finansijskih problema koji su u porastu od kada su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. Tokom prošle godine 129.000 Avganistanaca je podnelo zahtev za azil u EU.
Na trećem mestu je Turska, sa 55.000 zahteva, duplo više nego 2021. Rast inflacije i „demokratsko nazadovanje“ su neki od faktora za koje se veruje da su doveli do povećanja, navela je agencija.
Rekordan broj zahteva pored Turaka, podneli su za azil 2022. Venecuelci (51.000 zahteva), Kolumbijci (43.000), Bangladešani (34.000) i Gruzijci (29.000), kao i Marokanci, Tunišani i Egipćani.
Broj zahteva građana Indije se povećao šest puta, a Burundija pet puta, što agencija povezuje sa bezviznim režimom Srbije sa tim zemljama, koji je ukinut krajem 2022.
„Bezvizni ulazak u zemlje koje nisu članice EU na Zapadnom Balkanu verovatno je takođe doprineo velikom broju zahteva iz Turske i Tunisa“, navela je EUAA.
Nedavni zemljotres u kojem je stradalo gotovo 46.000 ljudi i stotine hiljada ostavilo bez doma u Turskoj i Siriji, povećalo je strah od rasta neregularnih prelazaka u Grčku.
Agencija EU nije saopštila koje zemlje su primile najviše zahteva za azil prošle godine, ali prema internom izveštaju o migracijama EU u koji je AP imao uvid u pitanju su Nemačka, Francuska, Španija, Austrija i Italija.
Vlasti su 2022. donele odluke po više od 630.000 zahteva, ali primljeno je još više novih predmeta. Broj podnetih zahteva je bio za 333.000 veći od donetih rešenja, što je najveća razlika od 2015.
Od procesuiranih zahteva, za 40 odsto je odobren izbeglički status ili supsidijarna zaštita, što je najviše u proteklih pet godina.
Najveća stopa priznavanja bila je za tražioce iz Sirije, Belorusije, Eritreje, Jemena i Malija, kao i za većinu Ukrajinaca koji su se prijavili za azil a ne za privremenu zaštitu.
S druge strane, stopa priznavanja azila bila je veoma niska za državljane Indije, Moldavije, Severne Makedonije i Vijetnama (jedan odsto), Tunisa i Bosne i Hercegovine (dva odsto), Venecuele, Srbije i Nepala (tri odsto).
Prihvatni centri u mnogim mestima bili su puni, pa su tražioci azila ostali na ulicama.
„Ukupno pet miliona ljudi koji traže zaštitu u Evropi stavili su znatan pritisak na nacionalne sisteme za prihvatanje“, saopštila je Agencija.
Tokom izbegličke krize najviše izazvane ratom u Siriji, broj tražilaca azila je 2015. dostigao 1,3 miliona, a iduće 2016. godine 1,2 miliona.

Ostale vestiArhiva