Pevač Saša Kovačević rešio je da ostavi poslovne obaveze po strani i Vaskrs provede u krugu porodice i emotivne partnerke Zorane Tasovac.
On je u duhu velikog pravoslavnog praznika progovorio o svom detinjstvu, poslu, ali i odnosu sa roditeljima kojima, kako ističe, duguje za veliki uspeh koji je postigao na muzičkoj sceni.
Koliko ti je važno da se pred praznike oslobodiš poslovnih obaveza?
- S obzirom na to da je javni posao malo drugačiji i da mi nemamo jasno određeno radno vreme, volim da budem sa svojom porodicom i najbližima za Vaskrs i Božić. To su najlepši hrišćanski praznici i trudim se da tih datuma ostavim posao po strani.
Koje je tvoje prvo sećanje na praznike tokom detinjstva?
- Roditelji su brata i mene vaspitali da praznike provodimo u krugu porodice. Kada nismo bili u Beogradu, bili smo na selu kod tetke ili ujaka. Za taj period me vežu najlepše uspomene.
Ko je u vašoj porodici zadužen za spremanje trpeze i da li i ti učestvuješ u tome?
- Moram da budem iskren i priznam da su za pripremu trpeze zadužene dame. Ja sam tu ukoliko je potrebno da se fizikališe. Dekoracija i praznični ručak su deo posla za koji se pobrine ženski deo porodice i to urade bez premca, pa svakako nema ni potrebe da se mi muškarci mešamo.
Da li se dešavalo da Vaskrs provedeš na bini umesto sa porodicom?
- Moram da priznam da se dešavalo da Vaskrs provedem van kuće, ali nikada nisam dopustio da Veliki petak provedem radno. I tada kada sam radio za Vaskrs, tešilo me je što ga provodim sa svojim bendom koji smatram porodicom.
Od samog početka karijere imaš ogromnu podršku svoje porodice. Na koji način uspevaš da im se odužiš sada kada si jedna od najtraženijih pop zvezda na Balkanu?
- Verujem da se svaki roditelj trudi da pruži samo najbolje svom detetu, a to su radili i moji. Moji roditelji su se trudili da Radetu i meni priušte sve što mogu u tom trenutku, a nekada i mnogo više nego što su mogli. Danas se nas dvojica trudimo da roditeljima priuštimo miran život sa dosta putovanja. Oni su već u nekim godinama kada nisu raspoloženi da putuju toliko često kao ranije. Pretpostavljam da se s godinama smanjuju apetiti. Ne uspeva mi svaki put, ali bih bio najsrećniji kada bi samo uživali u tom penzionerskom načinu života bez ikakve brige.
Koliko ti znači što već godinama imaš podršku emotivne partnerke Zorane iako si često van zemlje zbog nastupa?
- Zorana i porodica su moj najveći oslonac. Beskrajno sam im zahvalan na tome što su temelj svega velikog što dostignem u karijeri. Siguran sam da nije lako pratiti me u svemu što nosi moj posao, ali ambicije su jedno, a želje drugo. Trudimo se da spojimo jedno sa drugim i da od svega što žrtvujemo napravimo nešto zbog čega će se žrtva isplatiti.
Koliko istine ima u tome da si jako težak kao saradnik?
- Istina je da je teško sarađivati sa mnom. Moj brat Rade i ja znamo šta želimo kao krajnji rezultat i ne odustajemo dok se to ne ostvari. Imamo visoke kriterijume, pa od saradnika očekujemo da se to ispuni, a činjenica da mi ne odustajemo od svojih ideja nekada zna da bude jako naporna za naše saradnike i kolege.

Ostale vestiArhiva