Pevačevi roditelji su u njegovom ranom detinjstvu njegov talenat za muziku i odlučili da ga upišu u muzičku školu, ali je morao da živi u domu za učenike s obzirom na to da škola nije postojala u njegovom gradu.
– Imao sam 14 godina i to je za mene negde bio mučan periodu. Bio sam u đačkom domu koji je bio oronuo, hladan, sa sobama gde je bilo po 6,7 ljudi i zajednička kupatila. Ali Bože moj, sve zbog muzike – prisetio se Pejović tog perioda ali i osećanja koja su ga obuzimala nakon odlaska iz porodičnog doma.
- Nisam plakao ali su mi noći bile teške. U gradu si gde nikoga ne znaš, ali apsolutno nikoga. Stresno je bilo jer sam bio klinac. Treba da se snađeš, da izguraš tu priču zbog koje si došao – rekao je Pejović za Grand.
Kako ističe, sreću i radost budili su vikendi koje je provodio uz roditelje, ali koji nisu bili tako česti.
– Možda sam jednom mesečno uspevao da odem kući. Radovao sam se maminoj kuhinji, nisam mogao da nosim hranu u dom jer nije bilo mesta gde da je držim. Baš je bilo kao u vojsci. Sećam se da je majka nakon što me je posetila tamo jednom prilikom, otišla kući u suzama. Onda se posle deset dana otac pojavio i rekao: “Moram da ti promenim dom. Majci se ne sviđa u kakvim uslovima živiš“- ispričao je Aco.

Ostale vestiArhiva