Dejvid Lohridž, direktor kompanije „Oušn gejt” za podvodne operacije, još 2018. godine je napisao inžinjerski izveštaj u kojem se navodi da plovilo, tada još u razvoju, mora da prođe kroz dodatno testiranje i da se putnici u njemu mogu naći u opasnosti „na ekstremnim dubinama”, pokazuje dokumentacija iz sudskog postupka koji se vodi pred Okružnim sudom u Sijetlu.„Oušn gejt” je međutim iste godine tužio Lohridža zbog kršenja poverljivog sporazuma, a on je uzvratio kontratužbom u kojoj je tvrdio da je neosnovano otpušten jer je postavio pitanja u vezi sa testiranjem i bezbednošću plovila.
Lohridžova zabrinutost bila je u vezi sa odlukom kompanije da se osloni na osetljivu akustičnu proveru oplate plovila - koja registruje krckanja i puckanja koje proizvodi oplata pod pritiskom, da bi uočila nedostatke u strukturi, umesto da skenira oplatu. Lohridž je rekao da mu je kompanija odgovorila da ne postoji oprema koja bi mogla da obavi takav test na oplati od ugljeničnih vlakana debeloj 12,7 santimetara.U Lohridžovoj kontratužbi se navodi da je ovakvo rezonovanje problematično „jer ta vrsta akustične analize jedino otkriva da komponenta koja se ispituje samo što nije otkazala - obično milisekundu pre implozije - i ne detektuje nedostatke koji su postojali pre no što je oplata stavljena pod pritisak”.
Dalje, plovilo je konstruisano da zaroni do dubine od 4.000 metara, gde se Titanik i nalazi. Međutim, prema Lohridžovim rečima, prozor kroz koji putnici razgledaju spoljašnjost ima sertifikaciju za zaranjanje do 1.300 metara, a „Oušn Gejt” nije hteo da plati proizvođaču da izradi prozor sertifikovan za 4.000 metara.Odluka kompanije bi „izložila putnike potencijalo ekstremnoj opasnosti u eksperimentalnom podvodnom plovilu”, navodi se u kontratužbi.
Međutim, kompanija je u žalbi navela da Lohridž „nije inženjer i nije dobio zaposlenje, niti je uopšte pitan da pruža inženjerske usluge na plovilu Titan”.On je dobio otkaz nakon što je odbacio uveravanja glavnog kompanijskog inžinjera da je protokol za akustično praćenje i testiranje zapravo podesnije za otkrivanje nedostataka nego bilo koje skeniranje, navodi se u kontratužbi.
U saopštenju preko imejla, portparol kompanije je naveo da je sada nestali Titan završen u sezoni 2020-2021. godine, i da to nije više isto plovilo koje se navodi u sudskom postupku.
Međutim, „Oušn Gejt” je primio još jedno upozorenje 2018. godine Društva za pomorsku tehnologiju koje sebe opisuje kao grupu profesionalaca koja okuplja iniženjere, tehnologe, učesnike u donošenju političkih odluka i edukatore.
U pismu jednom od rukovodilaca „Oušn Gejta”, Stoktonu Rašu Društvo je insistiralo na tome da kompanija, pre puštanja plovila u komercijalnu upotrebu, podvrgne plovilo testiranju koje bi nadzirali spoljni eksperti kako bi se proverilo da li je dovoljno bezbedno za putnike. Raš je to odbio.
Upravo se Raš nalazio za komandama plovila Titan kada je ono nestalo, u nedelju 17. juna.
U njemu je bilo pet putnika. Ukoliko su još živi, imaju kiseonika za manje od 20 sati, a sve više brodova i aviona iz celog sveta traga za plovilom „Oušn Gejta”, čije je sedište u mestu Everet u državi Vašington, i koja izvodi turistička zaranjanja to Titanika jednom godišnje, počev od 2021. godine.
Američka oblaska straža donela je juče ujutro prvu dobru vest otkako je počela potraga za Titanom: jedan kanadski avion je detektovao podvodne zvuke, nalik kucanju, ali plovilo još nije nađeno. Deo spasilaca se zato usmerio na oblast okeana iz koje se čuo taj zvuk, mada još nije potvrđeno da li ga je izazvao čovek.

Ostale vestiArhiva