Igor Panić Nući postao je popularan pre nekoliko godina ali je tek kako kaže, pre nekih godinu dana postao svestan te svoje popularnosti. Upravo gostovanje u emisiji “Blakanskom ulicom” mu je, kako ističe, pokazatelj koliki je uspeh postigao, baš kao i novogodišnja noć kada je pevao ispred Skupštine.- Ja nikad nisam zadovoljan, uvek sam, kad god nekako pređem jedan neki nivo u svojoj glavi, odmah jurim ovaj sledeći i nekako kao da ne umem da uživam u onome što mi se događa - kaže Nući pred kamerama Blic televizije.
Reper je rođen u Smederevu, odakle su mama i tata dok za sebe kaže da je tipičan Balkanac.
- Jedan deda je Crnogorac, drugi deda je iz Šumadije. Jedna baba je Makedonka, druga baba je Hrvatica. I ja sam rođen u Srbiji, tako da... - kaže sa osmehom Nući i dodaje da im fali samo neko ko je iz Bosne, ali da je u Bosni živeo jedan period, dok je u Smederevu živeo samo tri godine.
- U Bijeljini sam proveo dve godine, a onda sam u Beogradu od neke 2001.-2002. Tata je arhitekta, a mama je ekonomista ali je većinu vremena provela sa Markom i sa mnom, Marko mi je inače rođeni brat.Iako je rodom iz Smedereva, posle čega se preslilo u Bijeljinu, a tek onda u Beograd, Nući kaže "Beograd smatram mojom kućom, kao mojim domom".
- U Smederevo sam išao, Smederevo mi je bilo zanimljivo kada sam bio dovoljno odrastao za Smederevo, a ne dovoljno odrastao u Beogradu da mogu da, recimo, neki izlasci prvi jer je Smederevo mnogo manji grad. U Smederevu mi se dešavalo da kada u Beogradu moram da sam u kući u devet, tamo mogu da budem do ponoći jer je mnogo manje mesto, slobodnije. Tada sam nekako više voleo možda Smederevo. Voleo sam da odem svaki vikend tamo pa sam imao i neko društvo, ali onda, kako sam odrastao, to se vremenom izgubilo jer mnogi, društvo koje je tamo bilo, je sada u Beogradu - ističe Nući.Ipak, prvi poljubac dogodio se u Smederevu, a ovekovečila ga je njegova baka i to fotoaparatom.
- Imam sliku tog prvog poljubca. I to je moja pokojna baka slikala i to analognom fotografijom. Ja sam imao tu simpatiju, čini mi se, zvala se Ana. Ona je živela u zgradi gde su živeli moji baka i deda. Imao sam četiri godine kada sam upoznao tu Anu i ja sam u nju bio zaljubljen smrtno - priča sa osmehom Nući prsećajući se tog perioda.Nući je odrastao na Novom Beogradu, kaže da je imao sreću da živi kako se nekada živelo, kada su mame zvale decu na ručak sa terase, kada se vreme za polazak kući gledalo po tome kada se pali ulična rasveta, a onda pitali ljudi po ulici koliko je sati i jurilo se kući ako kažu da je 9.15 o čemu takođe priča u emisiji "Balkanskom ulicom" koju možete gledati u nedelju u 16.30 sati samo na Blic televiziji.
O zaljubljnosti, devojci, svadbi...
Mlađe generacije prate Nućija i zanima ih svaki detalj, a on se trudi da ipak zadrži jedan deo svoje privatnosti za sebe. Na pitanje autorke i voditeljke emisije, Vesne Dedić, da li je zaljubljen odgovara:
- Malo, možda malo.
Nući voli pesmu Petra Graša "Ako te pitaju", a ta pesma je jedna od omiljenih za prvi ples mladenaca, ipak njemu, kako ističe, stvara neki mir. Na pitanje da li razmišlja o svadbi i prvom plesu i kako će to sve da izgleda, odgovara:- Ovo je teško pitanje iz više razloga... Poslušao bih drugu stranu. Generalno, o tom delu života ne pričam, i to sada ljudi tumače kao šta sad on neće da priča, pa šta je tu toliko.... Ja sam nekako vremenom stekao utisak da kada si javna ličnost, normalno je da ljude mnogo stvari zanima. I evo ja mnogo stvari i pričam i nemam problem sa tim, niti mislim da imam nešto čega bi trebalo da se stidim u životu, samo sam nekako naučen i vaspitan, ne bih voleo, ne treba baš svaki deo života da se komercijalizuje u tom smislu. Zato ja toliko i ne spominjem tatu, mamu, ne znam, devojku i to jer možda sutra moja izabranica ne bude iz javnog života, zašto bi ona morala da na bilo koji način trpi. O roditeljskom položaju ne pričam i ne izjašnjavam se jer nisam još uvek pa mi je malo nezahvalno.U četvrtom razredu je počeo da piše pesme
Nući je počeo da piše pesme u sobi koju je kaže delio sa bratom i to dok je još bio u osnovnoj školi. Od brata je četiri godine stariji, i dok je Nući krenuo put muzike, njegov brat je od starta voleo video produkciju. A sve je zapravo počelo kada je kupio album Marčela.
- Na mini liniji tada, ubacim disk, puštam i sad su tu bile, on po meni, jeste reper, ali je i književnik, vidi se obrazovanje u njegovim tekstovima i ja sam tada bio četvrti razred, bio sam dosta mali za takve tekstove i sad ja razumem kada je neka pesma malo lakša, a kada je neka teža, meni uopšte nije jasno o čemu on priča. I pustim na mini liniji, slušam, slušam i nešto mi nije jasno, ja pozovem mamu onda mama dođe i ja kao šta znači ovo, a šta znači ono, šta znači šarada, šta znači kuća na promaji, šta znači... Slušajući nju šta je on zapravo hteo da kaže i kada mi je objašnjavala te neke pojmove, to je meni kao da mi je u tom malom mozgu tada otvorilo, hoću i ja da pišem tekst. Onda sam kupio, u knjižari pored škole prodavali su ovako debele sveske, uzeo sam tu najveću kao, ma popuniću je. Dugo sam pisao tekstove bez ikakvog instrumenta samo pišem rime na papiru i to sam radio 3-4 godine i onda sam tek, u osmom razredu snimio svoju prvu pesmu u nekom kao studiju u nekom stanu - priča Nući koji tekstove nije voleo da pokazuje,neke kaže, "eventulano možda bratu", ali zapravo ih je pisao u tajnosti.- Kad sam snimio tu prvu pesmu, u tom, da kažem nekom improvizovanom studiju, tada je to bilo dosta onako intrigantno da neko izbaci pesmu, onda je to bilo i u školi i ismevanja i ovoga i onoga, sa muške strane, devojčicama je to uvek bilo slatko. Ali, prvo nisam imao hrabrosti, ja sam pisao 3-4 godine i onda sam od jednog drugara koji je isto sa Novog Beograda čuo da je neki njegov drug snimio neku pesmu, a on godinu dana mlađi od mene, ja reko nemoj da me zezaš kao gde si i kako si uspeo da snimiš, kako ja da odem sa 14 godina u studio neki, gde je taj studio, šta je to, ko je to. On mi da broj, pozovem, zakažem taj neki jedan termin koji je bio u to vreme 1.000 dinara, a meni je 1.000 dinara kao kuća i ja skupim to od užine i snimim svoju prvu pesmu. Nisam nikome pričao, gde da kažem tati i imami da snimam pesmu, imam 14 godina, tako da sam skupljao od užine - kaže Nući.O devojkama i tome šta je radio zbog ljubavi
O tome da li je u tom periodu kada je bio mlađi bio zaljubave prirode Nući kaže:
- Jesam, ja sam imao u srednjoj školi vezu od tri i po godine, išli smo u isto odeljenje. Uglavnom je srednja škola kao neko vreme, najluđi... Bio sam i u osnovnoj školi, bila je ta jedna Maja, tako da... To u osnovnoj nije bila veza, bilo je dečački - kaže Igor, a na pitanje da li je mama bila glavni psihoterapeut odgovara:
- Pa malo pomogne oko poklona, 8. marta da sve to izgleda kako treba da se upakuje, stavi mašnica... Prolazila je ona to sa mnom. Dosta je pomogla.Nući kaže da je u periodu srednje škole bio najromantčiniji kada su devojke u pitanju, a na pitanje šta je najluđe što je uradio za neku devojku odgovara:
- Kada sam bio u srednjoj školi, to je ta veza od tri i po godine, tada se zaljubljuješ na neki rasterećen način, ti si u školi, imao sam četiri keca na polugodištu zbog nje, vrtim se oko nje, nekako si nezreo i baš zato možeš da budeš najkreativniji u tom nekom ljubavnom smislu. Tada sam bio najromantičniji samo zato što sam imao samo to u glavi čak sam i školu zapostavio zbog toga - sa osmehom se priseća Nući i nastavlja:
- Tada je bilo i pisama, ili recimo, kada je ona negde, ja pozovem njenu mamu, uđem u stan pa sad opremim nešto da je dočeka, pa ne znam ta neka pisma, ali sada to ima neku drugu formu koja... Tada je bilo najslađe ja bih rekao.
Iako je na polugodištu imao četiri jedinice, Nući nije pao godinu zbog ljubavi, završio je srednju školu, a onda otišao u Ameriku.
- U Ameriku sam otišao zbog fakulteta, to je bio work and travel program i to savetujem svakome ko ima priliku i mogućnost. Eto, meni je pesma Bebo promenila život realno, ali ja mislim da me je više Amerika promenila, zato što, ja sam tamo otišao, četiri meseca sam živeo u Njujorku, radio sam na Kipu Slobode, prve dve nedelje sam bio u restoranu, a onda sam cedio limunade i pravio kokice. Radio sam jednu svadbu i jednu selidbu tokom ta četiri meseca. Na svadbi sam bio kelner i to mi je bilo iskustvo koje... - kaže Nući koji je sa još tri druga otišao u Ameriku i nastavlja:
- Ti tamo toliko sazriš da je to neverovatno, meni je to kao neka moderna vojska, da tako kažem. Neki džeparac koji sam tamo zaradio, kada sam se vratio, ja sam sa Markom uložio u video produkciju i to me je dovelo do toga da upoznam ljude koji su vlasnici generacije Z.Od roditelja se odvojio kada je imao 23 godine, a na pitanje kako su reagovali odgovara:
- Ma normalno.
Ipak, i dalje ide kod mame na ručak.
- Kad god mogu, čak ima i ključ od mog stana ako sam ja na putu da ona može dođe da mi ostavi da pojedem na kašiku, što se kaže - kaže Nući sa osmehom.
S obzirom na posao kojim se bavi kaže da sada slabo izlazi u provod, više voli barove, a u kafani, kaže Igor, nije bio dugo.
- Studio, trening, odmor - kaže Igor koji sada vežba samo sa trenerom u teretani dok je nekada, kako ističe bio "mnogo uspešan čak su i neke stipendije trebale da se dobiju od Ministarstva sporta i kako je već to išlo tada ali nisam zato što sam se tad zaljubio".
- 12 godina sam se bavio planinarenjem, alpinizmom, visokogorstvo, imam te sertifikate. Srbiju sam prošao uzduž i popreko što se tiče planina bio sam i na Gran Paradisu, to je najveći vrh Italije, išao sam na pripreme sedam meseci za Monblan i onda sam odustao, na kraju nisam otišao na taj put. Bio sam, ne znam, na Olimpu, na Triglavu sve to, ko zna gde još nego sam zaboravio - kaže između ostalog Nući koji je paralelno sa tim trenirao i fudbal.
Danas u životu, kaže, da mu ipak nešto i nedostaje.
- Slobodno vreme. Propustio sam gomilu recimo rođendana, venčanja, krštenja i tako nekih stvari, jer se to uglavnom dešava vikendom, ja vikendima nisam tu i onda recimo, eto, nedostaje mi veća, ne u smislu da mi sad nismo bliski, nego malo veća povezanost sa ljudima koji nisu iz ovog posla, zato što ljudi koji su iz ovog posla žive slično kao i ja i to ide lako, a neko ko radi od ponedjeljka do petka i onda vikend je njegovo slobodno vreme, a to je moje neslobodno vreme, a oni rade dnevno osam, devet, to je onda malo nezgodno za druženje, a pritom svako ima svoje živote i svoje obaveze van posla, tako da eto to mi možda - kaže iskreno Nući koji ističe i da je generalno srećan.
O čemu je još sve ovaj popularni reper pričao saznajte u emisiji "Balkanskom ulicom" koja se emituje u 16.30 sati nedeljom samo na Blic televiziji.

Ostale vestiArhiva