Oko 373 miliona birača ima pravo glasa od Finske na severu do Kipra na jugu, Irske na zapadu do Bugarske na istoku.
U pitanju je sastav sledećeg Evropskog parlamenta (EP), direktne veze između Evropljana i institucija EU.
Zašto je ovo glasanje važno
Način na koji Evropljani glasaju će oblikovati pravac EU u narednih pet godina, politike o klimatskim promenama i migracijama. Ta politika može da ide ka većoj integraciji ili povećanom nacionalizmu.
Desničarske i krajnje desničarske stranke ostvarile su značajan napredak širom Evrope, a ovaj pomak udesno će se verovatno odraziti na sledećem Evropskom parlamentu.
Parlament, sa sedištima u Briselu i Strazburu, usvaja zakone koji utiču na živote građana EU i ima zadatak da usvoji godišnji budžet, koji je ove godine dostigao 189 milijardi evra. Tu moć deli sa Savetom, koji čine nacionalne vlade EU.
Rezultat izbora za EU takođe utiče na to ko će biti predsednik Evropske komisije.
Kako funkcioniše
Glasanje je počelo u četvrtak, 6. juna u Holandiji, a slede Irska i Češka koje danas glasaju, a zatim Letonija, Malta i Slovačka u subotu. Mnoge zemlje članice EU glasaju u nedelju 9. juna.
Većina glasanja se odvija jednog dana, iako Česi imaju petak i subotu da glasaju, a Italijani glasaju u subotu i nedelju. Belgijanci ne glasaju samo na evropskim izborima u nedelju, već i na nacionalnim i regionalnim izborima.
U većini zemalja EU morate imati 18 godina da biste glasali, ali ako imate 16 godina možete glasati u Nemačkoj, Austriji, Belgiji i na Malti, dok je u Grčkoj minimalna starost 17 godina. U nekolicini zemalja, uključujući Luksemburg i Bugarsku, glasanje je obavezno.
O rezultatima odlučuje proporcionalna zastupljenost, tako da se svaki glas računa, iako neke zemlje imaju minimalni izborni prag do 5%.
Prvi rezultati se očekuju u nedelju uveče.
Prosečna izlaznost u 2019. bila je 50,7%.
Do kraja 9. juna biće jasno koje su stranke osvojile 720 mesta u Parlamentu, 15 više nego 2019. Velika Britanija je učestvovala na poslednjim evropskim izborima pre nego što je napustila EU, a neka od njenih mesta su od tada preraspodeljena ili se drže u rezervi ako se EU širi.
Broj poslanika koji svaka zemlja ima proporcionalan je njenom stanovništvu.
Nemačka, najmnogoljudnija zemlja u EU, ima 96, dok Francuska ima 81, a Italija 76. Grčka, Švedska, Portugal i Češka imaju 21, dok Malta, Luksemburg i Kipar imaju minimalni broj od po šest.
Koliko je važan Evropski parlament?
Kao jedina institucija EU koju direktno biraju birači u 27 zemalja, EP povezuje evropske građane sa dve druge velike institucije: izvršnom granom EU - Evropskom komisijom - i Savetom, koji čine ministri iz vlada EU.
Evropski parlament oblikuje pravac zakona i politika EU izmenama i donošenjem zakona i odlučivanjem o međunarodnim sporazumima i proširenjima. On mora da odobri godišnji budžet EU i može da traži od Komisije da predloži zakon.
Poslanici EP nadgledaju rad Komisije i Saveta. Oni dele odgovornost sa Savetom za usvajanje zakona koje je predložila Komisija.
Većina poslanika u Evropskom parlamentu sedi u političkim grupama koje se kreću od levice do desnice, a ne po nacionalnosti, tako da često žongliraju u odanosti partiji ili državi.
Koje su glavne političke grupe?
Tradicionalno, dve najveće su Evropska narodna partija desnog centra (EPP) i Progresivni savez socijalista i demokrata (S&D) levog centra, ali druge grupe postaju sve značajnije.
Liberalna grupa Obnovi Evropu i Zeleni/Evropska slobodna alijansa bile su sledeće po veličini u prošlom parlamentu, ali dve grupe koje se sastoje od desničarskih i krajnje desničarskih stranaka su se usredsredile na velike uspehe. To su Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i grupa Identitet i demokratija (ID).
Dve manje grupe takođe igraju ključnu ulogu. Jedna je manja levičarska grupa GUE/NGL, druga su poslanici Evropskog parlamenta koji nisu ni u jednoj grupi - od mađarskih nacionalističkih članova Fidesa do šačice separatista iz španskog regiona Katalonije.
Na šta treba obratiti pažnju u ovom glasanju
Iako je glavna svrha junskih izbora odlučivanje o sastavu parlamenta, birači često koriste priliku da pošalju poruku svojim nacionalnim vladama.
Od Italije do Francuske, Austrije do Belgije, Nemačke do Holandije i šire, stranke krajnje desnice očekuju značajan uspon.
Ankete pokazuju da bi dve grupe na desnici, ECR i ID, mogle da prestignu levi centar i postanu druga najveća snaga u parlamentu. Međutim, nemački krajnje desničarski AfD izbačen je iz ID grupe zbog niza skandala.
Do sada je desni centar težio da radi zajedno sa levim centrom, ali EPP može biti pod pritiskom da traži nove saveznike ako levi centar bude imao loš učinak.
Pomeranje udesno moglo bi kočiti planove za nove zakone o klimi i održivosti i uticati na socijalno ili ekonomsko zakonodavstvo. Snažna podrška EU za finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini takođe bi mogla biti pogođena.
Izbor sledećeg šefa Komisije
Jedan od prvih zadataka novih evroposlanika biće izbor predsednika Evropske komisije. Sadašnja predsednica Ursula fon der Lajen traži reizbor.
27 šefova država ili vlada EU, poznatih kao Evropski savet, uzeće u obzir rezultate izbora, a zatim predložiti kandidata čije ime se zatim predstavlja u parlamentu. Više od 50 odsto poslanika moraće da odobri kandidata.
Političke grupacije u EU mogle bi da koriste sistem „vodećih kandidata“ – spicenkandidata na nemačkom – kao što su to radile 2014. Prema tom principu, svaka grupa predlaže predsedničkog kandidata pre izbora, a grupa sa najviše mesta tada ima mandat da izabere predsednika Evropske komisije.
Ali pre pet godina, nacionalni lideri EU odlučili su se za Fon der Lajen, iako ona nije bila kandidat. I ovog puta bi se mogli odreći spicenkandidata.

Ostale vestiArhiva