Izbori će oblikovati kako se Evropska unija, sa 450 miliona građana, suočava sa izazovima, uključujući odnos sa Rusijom, povećano industrijsko rivalstvo Kine i SAD, klimatske promene i imigraciju, navodi Rojters.
Izbori su počeli u četvrtak u Holandiji iu drugim zemljama u petak i subotu, ali će većina glasova u EU biti data u nedelju, pri čemu će biračka mesta otvoriti Francuska, Nemačka, Poljska i Španija, a drugi dan glasanja u Italiji.
Evropski parlament je saopštio da će objaviti izlaznu anketu širom EU oko 20.30, a zatim prvi privremeni rezultat nakon 23 časa.
Istraživanja javnog mnjenja predviđaju da će proevropski liberali i Zeleni izgubiti mesta u EP,što će umanjiti mogućnost da se proguraju novi zakoni EU ili poveća integracija Unije.
Mnogi glasači su pogođeni krizom troškova života, zabrinuti su za migracije i cenu zelene tranzicije i uznemireni su rastućim geopolitičkim tenzijama, uključujući rat u Ukrajini.
Tvrde i krajnje desničarske stranke uhvatile su se za ote brige i ponudile biračkom telu alternativu.
Kako naglašava britanska agencija, Evropski zeleni, koji se suočavaju sa odgovorom teško pritisnutih domaćinstava, farmera i industrije zbog skupih politika EU koje ograničavaju emisiju ugljen-dioksida, čini se da će biti među velikim gubitnicima.
Očekuje se da će francuski krajnje desničarski Nacionalni savez Marin Le Pen dobiti više glasova od centrističkog Preporoda francuskog predsednika Emanuela Makrona u Francuskoj.
Nemačka: Konzervativci prvi, krajnje desničarska AfD druga na izborima za EU
Prema prvim preliminarnim rezultatima u Nemačkoj je konzervativni savez Hrišcansko - demokratske unije i Hrišćansko-socijalne unije osvojio najveći broj glasova na izborima za Evropski parlament sa osvojenih 29,5 odsto glasova, dok je krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) završila na drugom mestu sa 16,5 odsto, što je za 5,5 odsto više u odnosu na 2019. godinu.
Ako se rezultat zadrži, to će se smatrati velikim uspehom za stranku koja je poslednjih meseci bila opterećena skandalima koji uključuju optužbe za špijunažu i korupciju, piše briselski Politiko i dodaje da se širom Evrope predviđa da će krajnje desničarske, nacionalističke i populističke stranke ostvariti značajan broj glasova.
Socijaldemokratska partija (SPD) kancelara Olafa Šolca zauzela je treće mesto sa 14 odsto, a ako se rezultat održi, to će biti istorijski minimum za stranku.
Predviđa se i da će Zeleni, koji vladaju u saveznoj koaliciji sa SPD-om i Slobodnim demokratama (FDP), završiti sa 12 odsto, što je pad podrške od 8,5 odsto u poređenju sa evropskim izborima 2019. godine.
Kako se navodi prema prvim projekcijama nova nemačka populistička partija Bunis Sahra Fagenkneht (BSV), koja kombinuje levičarsku ekonomsku politiku sa desničarskim kulturnim pogledima, osvojila je 5,5 odsto glasova.
Tu stranku osnovala je Fagenkneht, dugogodišnja članica partije Levice.
Projekcije, objavljene nakon zatvaranja birališta u 18 časova, a po proporcionalnom sistemu Nemačka, kao najveća zemlja EU ima pravo na 96 evroparlamentaraca.
Izlazne ankete za Austriju:Najviše glasova krajnje desničarskoj Slobodarskoj partiji
Krajnje desničarska Slobodarska partija Austrije (FPO), koja pripada grupaciji Identitet i demokratija u Evropskom parlamentu, osvojila je najviše, 27 odsto glasova na izborima za Evropski parlament, pokazuju izlazne ankete koje je objavila Austrijska radio-televizija (ORF).
Na drugom mestu je vladajuća Austrijska narodna narodna partija, koja je deo grupacije Evropske narodne partije (EPP) sa 23,5 odsto osvojenih glasova, a opoziciona Socijaldemokratska partija Austrije, koja pripada grupaciji socijalista i demokrata, ima 23 odsto glasova, pokazuju prve procene.
Zeleni su u Austriji osvojili 10,5 odsto glasova, isto koliko i Nova Austrija i liberalni forum, koja je deo grupacije Obnovimo Evropu, prenosi Politiko.
Ovo predviđanje zasniva se na anketi sprovedenoj nad 3.600 ljudi prošle nedelje, prenosi Rojters.
U EU je danas poslednji dan glasanja na izborima za EP, na kojima građani biraju 720 novih poslanika, za 15 više nego što su birali 2019. godine.
Evropski parlament bira predsednika Evropske komisije, na predlog država članica, koji prilikom davanja svog predloga uzimaju u obzir ishod izbora za EP.
U Sloveniji rekordna izlaznost, u Hrvatskoj među najmanjima ikada
U Sloveniji je zabeležena rekordna izlaznost na današnjim izborima za Evropski parlament i bila je 25,6 odsto do 16 sati, a u Hrvatskoj je među najmanjima ikada i do 16.30 sati glasalo je 15,05 odsto birača.
Izlaznost na izborima za EU u Sloveniji bila je 25,6 odsto danas do 16 sati, što je više u odnosu na 18,3 odsto kolika je bila pre pet godina, pokazuju podaci Nacionalne izborne komisije, prenela je agencija STA.
Izlaznost u Sloveniji na izborima za EP 2019. godine iznosila je 28,9 odsto.
Izlaznost je danas najveća u Kranju i Ljubljani, gde je premašila 27 odsto, a najmanja u Mariboru - 23 odsto.
U Hrvatskoj je na današnjim izborima za EP najveća izlaznost zabeležena u Gospiću gde je glasalo više od 20 odsto birača, preneo je Index.
Nešto više od 3,7 miliona birača u Hrvatskoj bira danas 12 hrvatskih poslanika u Evropskom parlamentu.
Biračka mesta ostaju otvorena do 19 sati, a rezultati izbora biće objavljeni oko 23 sata, nakon zatvaranja poslednjih biračkih mesta u Evropi.
Konzervativci vode u Grčkoj, veću podršku dobila krajnja desnica
Vladajuća grčka konzervativna Nova demokratija značajno vodi na današnjim izborima u Grčkoj za Evropski parlament (EP) i, prema izlaznim anketama, osvojiće između 28 i 32 odsto glasova, dok su stranke krajnje desnice dobile veću podršku u odnosu na prethodne izbore 2019. godine.
Nova demokratija je na parlamentarnim izborima prošloga juna osvojila 40,5 odsto glasova, a na evropskim izborima 2019. godine 33,1 odsto glasova.
Prema anketama, glavna grčka opoziciona partija Siriza dobiće između 15,2 do 18,2 odsto glasova na današnjim izborima za EP, Pasok od 10,9 do 13,9 odsto, a komunisti KKE od 7,9 do 10,3 odsto, preneo je Politiko.
Stranke krajnje desnice značajno su poboljšale rezultate i, prema anketama, Niki će dobiti od 2,9 do 4,9 odsto glasova, dok ce Glas razuma osvojiti od 2,2 do 3,6 odsto glasova.
Predviđa se da će GERB pobediti na izborima u Bugarskoj
Predviđeno je da bugarski desni centar GERB bude prvi na današnjim parlamentarnim izborima, sa 26,2 odsto glasova, pokazala je anketa agencije Galup.
Kako je preneo Rojters, "Nastavljamo sa promenama" (PP) bi trebalo da bude na drugom mestu sa 15,7 odsto glasova.
U Bugarskoj se danas održavaju dvostruki izbori - za nacionalni i Evropski parlament.
Na parlamentarnim izborima učestvovaće 32 političke liste - 20 partija, jedan nezavisni kandidat i 11 koalicija, koje će se boriti za 240 mandata u bugarskom parlamentu.
Pravo glasa na izborima za parlament ima 6.593.275 birača, a za poslanike u Evropskom parlamentu 6.138.050.

Ostale vestiArhiva