Na skupu u luksuznom letovalištu u italijanskoj južnoj regiji Pulja bilo je reči i o drugim važnim temama, kao što su finansijska podrška Ukrajini, rat Izrela i Hamasa u Pojasu Gaze, klimatske promene, Iran, situacija u Crvenom moru, rodna ravnopravnost, industrijska politika Kine i ekonomska sigurnost.
Pojavile su se, međutim, određene podele, posebno u vezi sa tekstom završne deklaracije sa samita, uz nesaglasje oko toga da li abortus treba da bude pomenut ili ne, rekli su za Asošiejted pres neimenovani zvaničnici SAD i EU.
U nacrtu deklaracije, u koji je AP imao uvid, izostavljena je reč „abortus“, ali se pominje potreba za promovisanjem „reproduktivnog zdravlja i seksualnih prava“.
„Nije bilo moguće postići dogovor o tim stvarima u prostoriji“, rekao je visokopozicionirani zvaničnik EU.
Drugi i poslednji dan samita otvoren je sesijom o migracijama, na kojoj su lideri razgovarali o načinima borbe protiv trgovine ljudima i povećanja ulaganja u zemlje odakle migranti kreću na putovanja, često opasna po život.
Migracije su od posebnog interesa za domaćina samita Italiju, koja je na jednoj od glavnih ruta ka Evropskoj uniji za ljude koji beže od rata i siromaštva u Africi, na Bliskom istoku i u Aziji.
Desničarska premijerka Italije Đorđa Meloni, poznata po tvrdom stavu o pitanju migracija, založila se za povećanje investicija i finansiranja afričkih zemalja, kao sredstva za smanjenje migratornog pritiska na Evropu.
Lideri članica G7 rekli su da će inicirati „koaliciju“ koja će se krijumčarenju migranata suprotstaviti jačanjem istražnih kapaciteta zemalja porekla, tranzita i odredišta, navodi se u nacrtu završne deklaracije sa samita, u koji je AP imao uvid.
U nacrtu se navodi da će sedam zemalja imati trostruki pristup migracijama, uz fokus na osnovne uzroke jačanjem razvojnih inicijativa u zemljama porekla, unapređenjem upravljanja granicama i osiguravanjem puteva za sigurnu i regularnu migraciju.
G7 će koristiti pristup „prati novac“ za razbijanje lanaca organizovanog kriminala umešanih u krijumčarenje migranata i za unapređenje saradnje na zapleni imovine stečene kriminalom, navodi se u nacrtu deklaracije.
Meloni ima kontroverzni petogodišnji ugovor sa susednom Albanijom da ta zemlja ugosti hiljade tražilaca azila dok Italija obrađuje njihove zahteve. Meloni takođe predvodi „Matei plan“ za Afriku, strategiju za povećanje ekonomskih prilika kod kuće radi obeshrabrivanja migracije u Evropu.
Više od 22.000 ljudi stiglo je u Italiju morskim putem od početka 2024. godine, pokazuju podaci Agencije UN za izbeglice (UNHCR). U 2023. ih je stiglo više od 157.000, a gotovo 2.000 je umrlo ili nestalo prilikom opasnog pokušaja prelaska Sredozemnog mora.
Uz članice G7 – SAD, Kanadu, Nemačku, Francusku, Italiju, Veliku Britaniju i Japan, domaćini su pozvali i nekoliko afričkih lidera, predsednika Alžira Abdelmadžida Tebuna, predsednika Kenije Vilijama Rutoa i predsednika Tunisa Kaisa Sajeda, kako bi dali na značaju inicijativama Đorđe Meloni.
Samit je otvoren juče snažnom podrškom Kijevu: postignut je sporazum o predlogu SAD da podrže zajam od 50 milijardi dolara Ukrajini koristeći zamrznutu rusku imovinu. Predsednik Rusije Vladimir Putin osudio je zamrzavanje ruske imovine kao „krađu“ i obećao da „neće proći nekažnjeno“.
Takođe, američki predsednik Džozef Bajden juče je potpisao bilateralni bezbednosni sporazum sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim, sa ciljem da pošalje signal Rusiji da su SAD odlučne u podršci Kijevu.

Ostale vestiArhiva