Francuski premijer Gabrijel Atal saopštio je sinoć da će danas ponuditi ostavku predsedniku Emanuelu Makronu, ali da će ostati na funkciji do kraja Olimpijskih igara, nakon što je njihova koalicija „Ansambl” zauzela drugo mesto na vanrednim parlamentarnim izborima. Atal je napomenuo da „ekstremne stranke”, uključujući i krajnje desničarsko Nacionalno okupljanje (RN), ali i levičarsku koaliciju „Novi narodni front” (NFP), koja je pobednik izbora, neće biti u stanju da oforme vladu. Hipotetički, levičarska vlada mogla bi biti srušena u bilo kom trenutku s obzirom na to da nema apsolutnu većinu, ako bi se krajnja desnica i koalicija oko Makrona udružile na glasanju o nepoverenju. Štaviše, vlada bi bila primorana da svakodnevno ubeđuje desetine poslanika iz drugih koalicija u svakom glasanju. S obzirom na takvu pat poziciju, analitičari smatraju da je tehnička vlada najrealnija opcija, koja bi sa smanjenim ovlašćenjima funkcionisala bar narednih godinu dana, jer prema francuskom ustavu novi izbori pre tog perioda nisu mogući.
U sinoćnjem drugom krugu parlamentarnih izbora, „Novi narodni front” ostvario je neočekivanu pobedu i osvojio je između 180 i 215 mesta u parlamentu, dok je drugoplasirani Makronov centristički savez sa između 150 i 180 mandata. Nacionalno okupljanje Marin le Pen, apsolutni pobednik prvog kruga, zauzelo je od 120 do 150 mesta u skupštinskim klupama, na izborima koje je obeležila rekordna izlaznost od preko 67 odsto birača, u odnosu na 46 procenata koliko je bilo 2022, pokazale su prve projekcije nakon zatvaranja birališta.
Taktičko glasanje i saradnja protivnika RN-a su se isplatili, čime se još jednom potvrdila izreka da Francuzi u prvom krugu glasaju srcem, a u drugom glavom, bar kada je u pitanju podrška tvrdoj desnici. Stotine trećeplasiranih kandidata sa levice i centra nije učestvovalo na jučerašnjim izborima, već su pružili podršku onom sa više glasova pre nedelju dana, kako bi sprečili Le Penovu da osvoji apsolutnu većinu, što se donedavno činilo kao realna mogućnost.
Međutim, njihovi napori izgleda da su odveli zemlju u potpuno drugu krajnost političkog spektra. U minutima nakon objavljivanja procena, lider krajnje levičarske stranke Nepokorena Francuska i zaštitno lice koalicije „Novi narodni front” Žan-Lik Melanšon pozvao je predsednika da imenuje premijera iz NFP-a.
„Makron mora da prizna poraz. Ima dužnost da pozove našu koaliciju da formira vladu”, rekao je gospodin Melanšon, ili bolje reći drug Melanšon, koji sebe naziva spasiocem levice. On je zaključio da bi Novi narodni front želeo da sprovede svoj manifest, uključujući opoziv Makronovih kontroverznih penzionih reformi i uvođenje velikih povećanja minimalne plate.
Makron se sinoć, posle drugog poraza u mesec dana, nije obratio naciji. Iz njegovog kabineta je saopšteno samo to da će on poštovati odluku birača, da analizira projekcije i da će u skladu s tradicijom, sačekati da dobije punu sliku rezultata pre nego što donese odluke.
Da je njegov položaj svakako „neodrživ” nakon gubitka većine, smatra liderka Nacionalnog okupljanja Marin le Pen. Iako je njena stranka ostvarila veliki pad u odnosu na prvi krug, ona je poručila „da se u tom rezultatu vidi seme sutrašnje pobede”. Istakla je da i smatra da je pobeda RN samo odložena, a da je njena partija izgubila kao rezultat taktičkog glasanja.
Stavovi krajnje desnice i levice se i po unutrašnjim i po spoljnim pitanjima radikalno razlikuju od Makronovih. Predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela se protiviti slanju francuskih snaga u Ukrajinu i isporučivanju raketa dugog dometa i drugog oružja kojima Kijev može da gađa mete na ruskoj teritoriji. Sa druge strane, levičari su najavili da bih se odmah založili za priznavanje Palestine, na šta je Melanšon sinoć i pozivao.
Ali, prema podacima Evrobarometra, naveće brige građana su životni standard i sigurnost. A uzimajući u obzir tamošnju političku kulturu, Francusku čeka gužva na ulicama, koja je već sinoć počela – ali ne samo zbog Olimpijskih igara.
U Moskvi razočaranje, u Briselu olakšanje
U početnim reakcijama na ishod vanrednih izbora u Francuskoj, lideri EU, poslanici i diplomate uglavnom su izrazili olakšanje što Nacionalno okupljanje nije pobedilo. Poljski premijer Donald Tusk napisao je na društvenoj mreži „Iks”: „U Parizu entuzijazam, u Moskvi razočaranje, u Kijevu olakšanje. Dovoljno da budem srećan u Varšavi.” Poslanica nemačkih Zelenih Ana Kavacini rekla je da „Brisel i Berlin mogu da odahnu”.
Sukob policije i pristalica ekstremne levice
U Parizu je sinoć došlo do sukoba policije i oko 500 krajnjih levičara, rekao je policijski izvor za Figaro. Izvor je dodao da su zabeležene dve detonacije improvizovanih eksploziva, a da nije bilo povređenih. U Marseju, okupljeni demonstranti na protestu protiv krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja (RN) uzvikivali su „Svi mrze Bardela”'. Uprkos zabrani demonstracija, i u Reneu je održan protest, a okupljeni su nosili „antifašističke transparente”.

Ostale vestiArhiva