Ako pobedi Tramp (78) bio bi najstarija osoba koja je ikada preuzela Ovalni kabinet.
A 59.godišnja Haris, koja je prošlog meseca postala demokratska kandidatkinja i kandidovala se za predsednika 2020. godine, nije javno objavila rezultate sveobuhvatnog pregleda ni u jednoj od svojih ponuda za Belu kuću.
U izjavi za CBS News Tramp je 20.avgusta rekao da je nedavno prošao godišnji pregled i te da će rezultate objaviti „veoma rado“.
Tramp je takođe rekao za CBS njuz da je uradio dva kognitivna testa, za koja je rekao da je „odradio“. Kampanja još nije objavila te rezultate.
U novembru 2023. Tramp je poslao pismo svog doktora osteopatske medicine Brusa Aronvalda, u kojem se navodi da je Trampov poslednji sveobuhvatni pregled bio u septembru 2023.
U pismu stoji da je Trampovo „ukupno zdravlje odlično“ i da su njegovi „rezultati bili u granicama normalanog opsega i njegovi kognitivni ispiti su bili izuzetni“.
Ali pismo nije ponudilo nikakve detalje kao što su Trampovi vitalni podaci ili bilo koji lekovi koje je uzimao.
Trampova kampanja takođe nije stavila njegove doktore na raspolaganje novinarima za pitanja nakon što je bivši predsednik upucan u uvo tokom mitinga 13. jula u Batleru u Pensilvaniji.
Republikanski poslanik Roni Džekson, koji je bio Trampov lekar kada je bio u Beloj kući, objavio je 26. jula dopis u kojem je rekao da je pregledao Trampovu bolničku dokumentaciju i da mu je „izuzetno dobro“ nakon pokušaja atentata.
U junu 2020. u rezimeu Trampovog fizičkog pregleda koji je objavila Bela kuća navodi se da je težak 110 kilograma, što Centri za kontrolu i prevenciju bolesti smatraju gojaznim.
Njegov krvni pritisak je bio 121 prema 79. Od dnevnih lekova pio je aspirin i rosuvastatin, lek za holesterol.
U oktobru 2020, nekoliko nedelja pre dana izbora, Tramp je nekoliko dana bio hospitalizovan usled kovid19. Trampov sadašnji lekar Aronvald je u pismu iz novembra 2023. rekao da je Tramp smršao, ali nije rekao koliko.
Pitanje zdravlja kandidata bilo je glavno pitanje u predsedničkoj trci između Trampa i predsednika Bajdena pre nego što je predsednik odustao i predao kandidaturu Haris u julu, a Tramp je često dovodio u pitanje mentalnu sposobnost Bajdena.
Vrlo malo se zna i o medicinskoj istoriji Haris. Nije objavila rezultate fizičkog pregleda kada se kandidovala za potpredsednika 2020. Imala je kovid-19 u aprilu 2022. i koristila je lek Paklovid tokom oporavka.
U julu 2021. posetila je Nacionalni vojni medicinski centar Voltera Rida zbog, kako je Bela kuća opisala, rutinskog pregleda kod lekara.
CBS News je više puta tražio od kampanje Haris rezultate bilo kog godišnjeg fizičkog pregleda. Kampanja nije odgovorila.
CBS News je takođe pratio Trampovu kampanju vezano za njegovo obećanje da će „rado“ objaviti svoje rezultate. Upitan kada bi se to moglo dogoditi, Stiv Čeung, portparol kampanje, ukazao je na lekarski izveštaj iz novembra 2023.
Zdravstveni kartoni predsedničkih kandidata
Poslednjih decenija postalo je uobičajeno da predsednički kandidati objavljuju neke informacije o svom zdravlju i sposobnosti za služenje funkcije, što je praksa delimično podstaknuta nizom predsednika sa očiglednim zdravstvenim problemima koji su postali javni tek kasnije.
„U modernoj eri, sigurno od 1980-ih postala je norma da predsednički kandidati i predsednici objave barem neke informacije o poslednjem zdravstvenom pregledu, i da u osnovi potvrde javnosti, da su sposobni da služe“, rekao je Met Dalek, profesor i politički istoričar na Visokoj školi političkog menadžmenta Univerziteta Džordž Vašington.
Do ove tačke izbornog ciklusa 2020, i Tramp i Bajden su objavili rezultate fizičkih pregleda završenih u prethodnoj godini. Poslednji godišnji pregled Bajdena u to vreme bio je u decembru 2019, a Tramp je svoje rezultate objavio u junu 2020.
Dalek primećuje ne postoji zakon koji zahteva od kandidata ili predsednika da objave bilo kakav zdravstveni sažetak.
„A razlog zašto je to toliko važno jeste što su mnogi predsednici bili mnogo bolesniji nego što smo mi shvatili“, nastavio je Dalek. „A u nekim slučajevima i više nesposobni nego što je američka javnost znala“.
Kada se Frenklin D. Ruzvelt kandidovao za četvrti mandat 1944. godine, bio je veoma bolestan, a njegovi lekari nisu očekivali da će moći da služi još četiri godine, rekao je Dalek.
Džon F. Kenedi je imao brojne zdravstvene probleme, uključujući i slabe bolove u leđima, zbog kojih je morao da uzima čak 12 različitih lekova.
Dalek kaže da je „iznenađujuće“ što Haris nije objavila nalaz svog lekara, napominjući da je ona u trci manje od dva meseca.
„Ako ništa drugo, mislim da bi to išlo u korist njene kampanje, jer bi podsetilo glasače da je skoro 20 godina mlađa od Trampa“, rekao je Dalek.
Džin Hili, viši potpredsednik za politiku na libertarijanskom Kato institutu koji proučava predsedničke funkcije, skeptičan je u pogledu toga koliko birači mogu da izvuku iz sažetka zdravstvenog stanja kandidata, koji nije rezultat nezavisnog pregleda.
„Kad god postoji pitanje o zdravlju predsednika, s obzirom na dugu istoriju zvaničnih laži o toj temi, samo budala bi bilo šta prihvatila da veruje“, rekao je Hili.
„Reganova stara rečenica o Sovjetskom Savezu, „veruj ali proveravaj“, previše je primenjiva u ovom kontekstu.
Kako tačno zemlja treba da se bavi ispitivanjem zdravlja predsednika, nije jasno, rekao je Hili. Ali on je ukazao na predlog zakona koji je predložio demokratski poslanik Džejmi Raskin koji bi zahtevao od predsednika da se podvrgnu pregledima nezavisnih lekara.
Dalek ima malo poverenja u medicinske sažetke koje je Tramp objavio proteklih godina.
„Čak i imati ograničene informacije može biti bolje nego ništa, ali često može zamagliti onoliko koliko otkriva“, rekao je Dalek.

Ostale vestiArhiva