Posle prespavane noći po porazu kod kuće od Crvene zvezde, i to čak s 4:0, Aleksandar Stanojević je zaključio da ne može više da vodi Partizanove fudbalere. Iz Humske je procurilo da je podneo ostavku i na upravi kluba je da ga nagovori da ostane ili da mu što pre potraži zamenu. Već u nedelju sledi gostovanje u Lučanima protiv Mladosti, koja je ne samo trenutno druga na tabeli, nego je i jedina u ovom prvenstvu odolela Crvenoj zvezdi (2:2 u Beogradu posle vođstva od 2:0). Dakle, vrlo ozbiljno iskušenje.
„Crno-beli” su uvenuli pod zracima Zvezde, mada to nije bila ono nedavno letnje prženje sunca od koga nije moglo da se diše. „Crveno-beli” nisu igrali na nivou Lige šampiona, ali je i ovo bilo dovoljno da nanesu najteži poraz „večitom rivalu” u gostima.
To je, ipak, jedinstven podvig. Pre nepunu godinu, 25. novembra 2023, TSC je to isto učinio u Humskoj. Partizanov nerešiv problem su diletantske greške koje gotovo na svakoj utakmici neki njegov igrač patentira. Doduše, ne budu sve kažnjene, ali dođu kad-tad na naplatu.
Prvi gol prekjuče je primljen iz penala. Kovač je pao u svom kaznenom prostoru i onda, ležeći na travi, prosto zaplivao s loptom kao u vaterpolu. To sudija može i da ne vidi, kao što Novak Simović i nije video, ali ne može da se sakrije od VAR-a. Dakle, nezamisliv poklon najljućem protivniku.
Drugi gol je pao u poslednjem minutu prvog poluvremena. Silas je primio loptu u šesnaestercu i neometan gađao. Kako napadač može da bude nepokriven u kaznenom prostoru? Nije to neki igrač utrčao iz drugog plana, pa ostavio čuvara iza sebe. Dalje, Mujakić je raširio noge i učinio medveđu uslugu svom timu. Da je stajao kao stub lopta bi ga pogodila, a i da nije tako golman zna u tom slučaju da lopta ne može da prođe „kroz” njegovog štopera, pa može bolje da se postavi, da se pomeri ka onom većem nezaštićenom delu mreže.
Oba gola u drugom poluvremenu su pala na isti način – strelac je istrčao ispred svojih čuvara i iz neposredne blizine pogodio metu. Mogao je golman Jovanović da sastavi noge, kao što su to nekad radili asovi na golu, ali sada se svi raskorače i najlakše je da im se gol da kroz noge. Zvezda je tako povela s 3:0 i sve je bilo rešeno.
Partizan je suštinski bio bezopasan protiv Zvezde, ali on ni na jednoj jedinoj utakmici nije mogao da nametne igru svom rivalu. Slično je, tako bilo, na primer, i protiv IMT-a, kome bi do ove sezone bila čast da odigra trening utakmicu s „crno-belima”.
Stanojević je kukao da nema odgovarajuće igrače, ali ih nije tražio po Srbiji. Dovođeni su iz inostranstva. U tome nije problem, nego što ti igrači jednostavno kradu bogu dane. Uz nekoliko časnih izuzetaka svi ostali nisu opravdali dolazak u Partizan. Da je prilika pružena nekim nižerazrednim i mladim igračima, oni bi dosad nešto naučili i napredovali. Strategija da se uvoze igrači nije se opravdala. Nema čak ni neke zarade od preprodaje.
Stanojević je vapio da nema centarfora, pa je protiv Zvezde izveo tim bez njega. Kalulu je sam bezopasan u toj ulozi. Nizak je, nije baš neki tehničar, jeste brz, ali to je nekako više skakutanje, nego sprint, ni pregled igre mu nije bog zna kakav. Uz klasičnog napadača bi možda i mogao da istrči kontranapad, ali bez Đ. Jovanovića ili Nikolića, koji bi odbrambenim igračima odvlačili pažnju, on je igrač manje.
Najgore je, ipak, sa srednjim redom. Zadatak veznih igrača je da zaustavljaju protivničke akcije daleko od svog gola i da stvaraju šanse saigračima. Natho još, nešto i pokuša, ali nema s kim da odigra. Zahid se samo po dresu vidi da je Partizanov igrač, a ne po učinku. Spor je, nije prodoran, retko tačno doturi loptu napred (previše je vraćaju odbrani) da to iole liči na šansu. Protivnički igrači pored njega protrče, a da ga i „ne primete”.
Arijaga i Kovač bi trebalo da „oru”. Sem onog penala pojačanje iz Čukaričkog i nije imalo mnogo propusta, ali Hondurašanin se ne primećuje. Ili Korejac Goh, da se ne nabraja dalje.
Proletos je zbog povrede iz tima ispao Brailac Saldanja. On je pokazao da ume da daje golove, ali napadaču je neophodan neko da mu stvara šanse. Takvih u Partizanu nema. Bio je to veliki gubitak za „crno-bele”, pa je sticajem okolnosti priliku dobio Baždar. Do tada je mnogo hvaljen, najavljivano je da će biti Partizanov dragulj, ali godinu-dve je bio dečak u crno-belom dresu i samim tim je nekako opravdavano njegove pojavljivanje među odraslima. A kad Saldanja nije mogao na teren tadašnji trener Duljaj, valjda nije imao kome da poveri da bude špic, i Baždar je počeo da daje golove (dao je i Crvenoj zvezdi). I prvi je iz prošlogodišnjeg tima otišao u inostranstvo. Dakle, i domaći proizvod može da se proda.
Bobek, nekadašnji as Partizana i naše reprezentacije, pričao je da trener nikada ne treba da se vraća tamo gde je bio uspešan. Svi od njega ponovo očekuju to isto, ali sve se promenilo, pa i on, i teško je da se to ponovi. On je to govorio iz ličnog iskustva. S Partizanom je tri puta od 1961. do 1963. bio prvak Jugoslavije, a u Grčkoj dva puta s Panatinaiksom i jednom je osvojio kup (1964–1967), a kao povratniku na mesto uspeha mu se nije posrećilo.
Partizan preko noći ništa ne može epohalno da učini. I sama uprava stalno povlači iste poteze nadajući se da će kad-tad da pogodi. Ali, ako se ne okrene list što bi se bilo šta promenilo nabolje.
Stanojević je trener sa stažom i bez obzira na to ništa nije mogao da učini, iako je obavio cele letnje pripreme. Čak je njegov Partizan počeo da izaziva sažaljenje. Još kad se ima u vidu kakvi su takozvani najvatreniji navijači baš treba mnogo hrabrosti da se preuzme ovaj i ovakav Partizan.

Ostale vestiArhiva