Vesti
Svet
Ni treći atentator na Trampa nije uspeo, a ima ih još
14.10.2024. 20:00
Izvor: Politika
Ni treći atentator na Trampa nije uspeo, a ima ih još
Policija kalifornijskog grada Koačela, u kojem je bivši predsednik Donald Tramp u subotu održao miting, saopštila je da je zaustavila treći pokušaj ubistva republikanca, piše britanski Telegraf.
Da li je uhapšeni Vem Miler mogući atentator ili slučajni prolaznik sa repetiranim pištoljima, snajperskom puškom i punom torbom municije. Ili je nešto treće, na primer lovac ili slabić željan slave i dokazivanja. Kod njega su pronađeni napunjena sačmara, pištolj, okvir sa velikim brojem metaka, lažna VIP propusnica i navodno je izrazio želju da želi "da ubije predsednika".Policajci raspoređeni na mitingu u subotu uočili su vozača crnog terenca na kontrolnom punktu, zaustavili ga i ispitali.Vozač je identifikovan kao Vem Miler (49) i priveden je na licu mesta, a kasnije mu je određen pritvor zbog sumnje da je posedovao napunjeno vatreno oružje i veliku količinu municije.
Miler je pušten uz kauciju od 5.000 dolara, a trebalo bi da se pojavi na sudu 2. januara naredne godine, prenosi Aj-Bi-Si.
Prema rečima šerifovog odeljenja, incident nije uticao na bezbednost bivšeg predsednika Trampa ili učesnika događaja.Kako to da mogući atentatori iskaču ko zečevi iz žbunja a da sve bezbenosne službe i dalje samo obećavaju bolju zaštitu za predsedničkog kandidata i bivšeg predsednika SAD.
Em što je jedan već pucao, drugi otkriven u žbunju blizu mesta za miting a evo sad i treći koji se vozikao i čekao priliku “da potegne”, kako je sam rekao.
I svi su oni, ispostavlja se, “solisti”, bez logistike i naloga da obave ubistvo. Ali zato nije Iran i iranska služba na koju je sam Tramp ukazao i tražio čak zaštitu vazduhoplovnih američkih snaga jer je imao “dojavu” da će to džihadisti pokušati iz vazduha, kao što su već jednom radili, na primer11. septembra.
Na iranskom spisku za ubistvo, pored republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, navodno se nalazi i desetak njegovih bivših saradnika i generala.
Iran je otvoreno pretio ubistvom Trampu i njegovim nacionalnim stratezima od januara 2020. godine, kada je tadašnji predsednik SAD naredio napad dronom u kojem je ubijen najmoćniji iranski general Kasem Sulejmani.Američki obaveštajni krugovi obavestili su Trampov izborni štab prošlog meseca o iranskim pretnjama ubistvom bivšem predsedniku, a iz njegove kampanje su naveli da su upozoreni da je pretnja "pojačana proteklih nekoliko meseci".
Za sada nema dokaza da su pokušaji atentata na Trampa tokom ovog leta povezani sa Teheranom.
Visoki zvaničnik ministarstva pravosuđa Met Olsen kaže da su pretnje izuzetno zabrinjavajuće jer je Iran jasno stavio do znanja da je rešen da se osveti bivšim američkim zvaničnicima zbog Sulejmanijeve smrti.
Vlada SAD je nekima od zvaničnika kojima su upućene pretnje pružila zaštitu, dok drugima nije.
Mnogi ističu da američka vlada još nije našla način da zaštiti sve one koji su izloženi riziku, što Teheranu otvara mogućnost da ostvari svoje pretnje.
Zaštita nekih bivših zvaničnika, koje Iran navodno želi da ubije, već košta federalnu vladu oko 150 miliona dolara godišnje.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Šon Savet rekao je da administracija predsednika Džozefa Bajdena smatra iranske pretnje kao bezbednosno pitanje od najvećeg prioriteta.Neki od analitičara ne dovode u pitanje mogućnost Irana da sprovede sofisticirane napade na dobro čuvane pojedince unutar SAD, ali istovremeno ukazuju da postoje gotovo stalni napori Irana da nadziru i prate neke bivše zvaničnike, i to ne samo putem interneta.
Ti napori uključuju i iranska nastojanja da dođu do rasporeda planiranih putovanja ovih zvaničnika, kao i da saznaju njihove svakodnevne rutine i navike.
Portparolka Pentagona, Su Gou, izjavila je da ministarstvo odbrane ne objavljuje detalje vezane za bezbednosne mere zaštite sadašnjih ili bivših zvaničnika.
Trenutno Tramp pokušava da zaplaši Amerikance da će, ako Harisova bude izabrana, početi treći svetski rat. To bazira na činjenici da je društvo sve umornije od beskrajnog militarizma.
Njegovi protivici odgovaraju i ukazuju na to da on lukavo vodi kampanju, s jedne strane pravi od sebe žrtvu a s druge strane ucenjuje glasače da ako ne izaberu njega, crno im se piše. Ko je u pravu?