Vesti
Sport
U Beogradu održana promocija karlinga, zimskog olimpijskog sporta
Guraju kamenje,a nigde nema Sizifa18.10.2006. 10:00
Izvor: Glas javnosti
Pre nego što sam počeo da igram, mislio sam kakav dosadan sport. Neki dokoni ljudi guraju kamenje, a ovi još dokoniji čiste led - seća se glumac Marko Stojanović, predsednik Nacionalnog karling saveza
Minulog vikenda, u holu beogradskog " Imo centra", promovisan je karling, zimski, olimpijski sport. Umesto ledenog terena, površine 45 sa 5 metara - običan pod, prekriven precizno iscrtanom stazom, a umesto granitnog kamenja teškog skoro dvadeset kilograma, drveni krugovi na točkiće. Četke za led zamenile su obične, male metle i s obzirom da su se na mestu pravih igrača našli mališani koje mame - kupoholičarke nisu imale gde da ostave, ovakav kompromis nikome nije teško pao. Deca-promoteri su "trenirala". Svako je, doduše, igrao za sebe pa četvoročlane ekipe nisu formirane. Mame su obilazile radnje, a domaći "karlinaši", tačnije predstavnici ovog sporta kod nas, iskoristili su priliku da najave svoje prvo učešće na predstojećem evropskom prvenstvu u Bazelu.
- Iako sport postoji na Balkanu od devedesetih, a u Kanadi je popularan više od pola veka, kod nas ljudi malo znaju o njemu - priča glumac i pantomimičar Marko Stojanović, predsednik Nacionalnog saveza za karling Srbije. Koreni guranja kamena po ledu su u srednjovekovnoj Škotskoj, a pojavi ovog sporta kod nas kumovao je Stojanovićev boravak u Francuskoj.
- Pre nego što sam počeo da igram, mislio sam kakav dosadan sport. Neki dokoni ljudi guraju kamenje, a ovi još dokoniji čiste led - seća se Marko prvog utiska o karlingu. Gledao je neki turnir na " Evro sportu " i podsmeh i čuđenje bili su mu prva reakcija. Tada je živeo u Parizu, gde se specijalizovao za pantomimu. Kaže da su ga oduvek privlačile stvari koje niko ne radi, koje nisu tako svakidašnje, pa je bilo sasvim logično da će se oprobati u "dosadnom" karlingu. Ostatak priče naravno počinje sa "Ali kada sam prvi put zaigrao...!"- To dokono guranje odmah je dobilo smisao. Kamenu moraš da smisliš neku putanju, da ga gurneš, da mu daš rotaciju, pa onda da vodiš računa o razmeru i jačini zamaha. Igra se u osam setova. To ti je zaraza kao video igra, pikado ... - govori on i dodaje da je najlepše od svega, što je ovo porodični sport, pa zato ekipu čine četri igrača plus zamena.
- Krajem pedesetih i početkom šezdesetih godina na svetskom prvenstvu četiri puta za redom prvo mesto osvajala je porodica Ričards. Otac, stric, sin i brat od strica. Oni su, naravno, bili Kanađani, jer tamo je ovo nacionalni sport gde postoji 30 miliona registrovanih igrača - priča Stojanović, a njegova supruga Dara dodaje da je to sasvim logično jer tamo postoje fenomenalni uslovi.
- Kanađani imaju 14.000 staza samo za karling, a mi se nadamo da ćemo uskoro dobiti barem jednu - priča Dara.
Na Balkanskom poluostrvu najbolji u karlingu su Bugari. Oni još od devedesetih imaju savez. Naša ekipa nekoliko puta susrela se sa iskusnijim susedima, koji su im, kako Marko kaže, dali laskavi kompliment.
- Bugarski tim nas je posetio februara 2005. godine, kada je održan prvi karling trening na otvorenom. Učestvovalo je 35 muškarac i žena i tri igrača u invalidskim kolicima - ponosan je Marko na pionire ovog sporta kod nas, koji su zaigrali tada na Starom Difu - Bugari su primetili da mi kao nacija imamo talenta za karling, jer smo za dva treninga savladali nešto za šta su njima trebali meseci.
Kako tvrdi porodica Stojanović, Dara predstavnica ženske ekipe i Marko predstavnik muške, karling u svetu najviše treniraju bankari i biznismeni. Kod nas je ovo sport glumaca, pamtomimičara i plesača. Stojanović priznaje da je "zarazu" preneo prvo na prijatelje i porodicu.
- Ovo se baca tamo, pa treba da tu pogodiš - objašnjava nam njegov sin, sedmogodišnji Filip, pravila dok neko drugo dete preleće po " terenu " ne ispuštajući drvenu kuglu na točkiće iz ruku. Taj potez privukao je pažnju petogodišnjeg Vuka i Stefana. Stefan pokušava da dokaže Vuku da nije poenta baciti se zajedno sa "kamenom" preko staze, a Vuk njemu da on ništa ne zna jer je manji od njega.
Skoro da je izbila ozbiljna rasprava o pravilima ovog sporta, koji kod nas postoji tek nešto više od godinu dana, između "dugogodišnjih" prijatelja. Znaju se čak iz jasli, za dve godine će, verovatno, krenuti i u osnovnu školu zajedno, a kako tvrde možda će i trenirati u istom timu samo da se stvore uslovi za to - prava veštačka staza, juniorska liga i kamenje znatno manjeg gabarita.
Ostale vestiArhiva
- 09/01 Majk Daum operisan, najmanje mesec dana van…
- 26/12 Koprivica: Ključ je zaustaviti šut za tri…
- 25/12 Lalatović godinu dana van fudbala?!
- 23/12 Zvezda pred Partizan: Navijajmo sportski,…
- 19/12 Partizan poslao podršku Matijasu Lesoru:…
- 17/12 Zvezda zove na slavlje – uz podsetnik na…
- 12/12 Poznato koliko je Crvena zvezda do sada zaradila…
- 09/12 ABA liga: Rutinska pobeda Crvene zvezde protiv…
- 07/12 "Poker" u samostalnoj režiji Luke Ilića –…
- 03/12 Partizan „preživeo“ Žalgiris za treću uzastopnu…
- 29/11 Sferopulos odabrao tim za Bajern!
- 27/11 Milojević najavio stvaranje nove Zvezde:…
- 25/11 Zvezda izdala instrukcije navijačima pred…
- 21/11 Pešić: Bilo je nekih grešaka, ali smo ostvarili…
- 19/11 Ovo su zemlje koje čekaju Srbiju na žrebu…
- 18/11 Hrabrim „Orlovima" falilo sreće, bez golova…
- 17/11 Stojković: Ne postoji važnija utakmica od…
- 15/11 Obradović ljut posle novinarskog pitanja:…
- 10/11 Fudbaleri Partizana remizirali kod kuće protiv…
- 31/10 Nikola Kalinić: Ne tražimo da bilo ko sudi…
- 23/10 Srpsko - Hrvatski duel, ove jeseni? Moguće…
- 19/10 Đokovićeva poruka Nadalu: Ne ostavljaj tenis…
- 18/10 Vladan Milojević: Zadovoljan sam prikazanom…
- 17/10 Srpski teniser Miomir Kecmanović u četvrtfinalu…