Vesti
Sport
Partizanov vezista Nenad Brnović privodi kraju sedmomesečni oporavak od teškog preloma noge
Vratiću se brže nego što misle
25.10.2006. 10:00
Izvor: Danas
Dok njegov klub pokušava da se vrati na rezultatske staze uspeha, Partizanov vezista Nenad Brnović, pomalo zaboravljen od svih, bije bitku sa dvostrukim, otvorenim prelomom potkolenične kosti, koji ga je pre sedam meseci odvojio od fudbalskog terena. Stvari idu nabolje, ali oporavak još nije gotov.
- Poslednji pregled, obavljen pre mesec dana, pokazao je da je kost dobro srasla. Pojavio se, međutim, novi problem u vidu zadebljanja na jednom mestu. Zbog nastalog kalusa, tetiva ne ide normalnim već zaobilaznim putem, što proizvodi neprijatan osećaj zatezanja. Čak i pri najmanjem naprezanju. Zbog toga ne mogu punim intenzitetom i pravilno da radim vežbe, trčim, skačem i radim sve druge stvari kojima pokušavam da steknem dobru kondiciju - objašnjava svoje trenutno stanje nekadašnji reprezentativac SCG, koji se već duže vreme oporavlja u Igalu.


Šta kažu lekari, ima li rešenja za novonastalu situaciju?
- Već sam sa pukovnikom, doktorom Zorićem sa VMA, koji me je i prvi put operisao, dogovorio novi hirurški zahvat u novembru, kojim će biti skinut višak koštane mase. Čim se oporavim od toga, za šta će mi trebati najviše dve nedelje, nastaviću sa radom, nadam se, oslobođen problema koji mi ne pravi toliko bola, koliko me čini nervoznim. Teško je kada puno toga želiš, a malo možeš. Mada, poslednje dve, tri nedelje treniram mnogo više i kvalitetnije nego pre. Dobro se osećam,ljudi s kojima ovde radim i ja prezadovljni smo postignutim pomakom. Već razmišljam o zimskim pripremama.


U Partizanu, međutim, nisu baš tako sigurni u vaš skoriji povratak na teren?
- Pogodila me je nedavna izjava klupskog lekara Malićevića, koji je za jedne novine prognozirao da je ova sezona izgubljena za mene. Nije svejedno čoveku kada čuje tako lošu vest, pogotovo ako veruje u brz oporavak i ima pokrića za to. U stalnom smo kontaktu, malo vremena provodim u Beogradu, ali ga obaveštavam o toku lečenja. Verovatno je to rekao jer se nije imao prilike lično uveriti u napredak ostvaren u odnosu na naše poslednje viđenje. A stvari su se, kao što rekoh, u međuvremenu, na moju sreću, bitno promenile nabolje. Jasno mi je da neću biti u identičnom fizičkom stanju kao saigrači na početku sledećih priprema, ali sam siguran da ću se priključiti borbi za tim u prolećnom delu sezone. Videćete, vratiću se fudbalu brže nego što mnogi misle.


Lepo je čuti vas tako optimistički raspoloženog. Pretpostavljam, ipak, da je bilo kriza tokom lečenja?
- Smatram sebe mentalno čvrstom, upornom i pozitivnom osobom, koja ume da se bori sa nevoljama. Ali niko nije toliko jak da mu ne dođe "žuta minuta". Ja sam je imao u prvim danima posle preloma i na polovini lečenja. Nijednog trenutka nisam posumnjao u svoj oporavak, ali su me izjedale česte smene dobrih loših faza oporavka. Nekoliko dana mi bude dobro, pomislim da mogu sve i odjednom, a onda iskrsne neki problem i vrati me dva koraka nazad. Ali, izdržao sam sve. I još ću, samo da opet počnem igrati. Verujem da taj dan nije daleko.


Da li ste imali dovoljno podrške saigrača i ljudi iz kluba tokom poslednjih meseci?
- Sa nekoliko saigrača sam u manje, više redovnom kontaktu. Pošto ovdašnji mediji ne prate s velikom pažnjom dešavanja u srpskom fudbalu, od njih saznajem šta se dešava u klubu. Drugi me se sete dok sam u Beogradu. Drugačije je kada ljudima nisi na oku. Svako ima svoj život, brige, obaveze... - kaže dvadesetšestogodišnji fudbaler crno-belih.