Promašena investicija Barselone je sa 35 poena razbila njenog najvećeg neprijatelja! Ovo je trebalo da bude za špansku javnost najpikantniji komentar utakmice trećeg kola Kupa Uleba Crvena zvezda – Real 100:81, ali niko nije tako opisao izvanrednu partiju Milana Gurovića koji je u španskoj ACB ligi igrao za Barselonu (1998-00), Unikahu (2001-03) i Huventud (2004/05). Ali, tačno je da su ga nazivali „jednim od najvećih promašaja Barselone”...

Više je nego očigledno da se Gurović u svojoj 31. godini nalazi u životnoj formi, da je od dolaska u Crvenu zvezdu prošlog leta procvetao, da mu saradnja sa trenerom Draganom Šakotom prija (trenirao ga pre više od decenije u grčkom Peristeriuju). U karijeri je oscilirao od očaja do sjaja, pa se dešavalo da ima otvorena vrata Boston Seltiksa ali i da mu Partizan zatvori vrata posle svega dva meseca saradnje.

„I dalje tvrdim da sam najbolje krilo u Evropi”, govorio je Gurović u stilu Kasijusa Kleja, nekoliko trenutaka posle jedne od najboljih Zvezdinih partija od njenih šampionskih dana (1998).

Za tu njegovu tvrdnju postoje jaki argumenti: i u Kupu Uleba i u Jadranskoj NLB ligi vodi u obe najvažnije kategorije (lista strelaca i najboljih igrača) a u Kupu Uleba je i najbolji trojkaš (4,67 trojki po meču). Neko će možda reći da to nije dovoljno za tako smele izjave, jer Zvezda ne igra u najboljem evropskom klupskom takmičenju Evroligi. Ali zar Uniks i Real nisu timovi sa snagom evroligaša, a on im je ubacio ukupno 63 poena (28 + 35) uz izvanredan procenat šuta (7 od 15 za dva poena, 8 od 18 za tri, 25 od 27 za jedan).

„Ovo što sada pružam je pravi Gurović. Ne štedim se jer hoću iz inata da demantujem neke nazovi stručnjake koji su me pre dve godine slali u staro gvožđe, a to su bili trenuci kada sam imao problema sa zdravljem”, kaže Gurović koji je u svetskoj košarci stekao nadimak „uništitelj SAD”, zbog hrabrih trojki u četvrtfinalu SP 2002 u Indijanapolisu, koje su Jugoslaviji prokrčile put do vrha. Danas je on sinonim za Crvenu zvezdu, o čemu svedoče naslovi i međunaslovi najboljih španskih sportskih dnevnika: „Gurovićeva Zvezda razbila slabi Real” (AS), „Nezaustavljivi Gurović” („Marka”)...

O njemu u Srbiji postoje podeljena mišljenja, kao i o njegovom omiljenom junaku (Draža Mihajlović) koga je istetovirao na mišici. Pošto je Jadranska NLB liga nedavno saopštila da „država Hrvatska ne zabranjuje više Guroviću ulazak na njenu teritoriju”, nametnulo se pitanje da li je on spreman da igra utakmice u Hrvatskoj. Posle susreta sa Realom dao je odgovor: „Igraću tamo, ali samo ako me ne uslovljavaju da povezom sakrijem Čičinu tetovažu”!

Još jedan, vrlo važan ugao iz kog bi trebalo sagledati Gurovićeve igre, jeste – reprezentacija Srbije. Ovakav Gurović je potreban nacionalnom sastavu, pogotovo ako se ima u vidu da je Evropsko prvenstvo u Španiji dogodine poslednja dobra prilika za izlazak iz krize. To ne znači da podmlađivanje državnog tima ne treba nastaviti, već da treba pozvati u pomoć tri-četiri prekaljena igrača među kojima mora da bude mesta i za prvu zvezdu Kupa Uleba i NLB lige. Uostalom, trener Zvezde i selektor Srbije Dragan Šakota najbolje zna koliko može njegov omiljeni igrač.

Ostale vestiArhiva