Svaka utakmica između fudbalera Crvene zvezde i Partizana odiše napetošću još pre nego što počne. Ova večerašnja (19 č), u polufinalu Kupa Srbije, bila je napetija pre početka od bilo koje dosad.
Iz Humske 1 su zapretili da neće da se pojave danas na stadionu „Rajko Mitić”, jer su, tvrde, oštećeni u subotu u „večitom derbiju” na tom istom mestu. Više ne mogu da trpe, kako kažu, suđenje na svoju štetu i na taj neuobičajen i nesportski način su pokušali da dignu glas protiv toga.Sudije mogu da budu dobre i ne baš, mogu da imaju loš dan, a mogu i svesno da utiču na ishod. Šta je od toga (a i ko zna čega još) uticalo na Pavla Ilića to zna samo on. A o tome kakve su mu presude bile ne slažu se ni najkvalifikovanije i najuglednije njegove kolege. I to starije, koje su završile karijeru, pa mogu da presuđuju ni po babu, ni po stričevima.
Ali, sudije postaju, razvijaju se i delaju u uslovima u kojima sve više bledi sportski duh. Retko kad prođe utakmica, a da neko ne zavapi da je pokraden. Klubovi toliko ruže jedni druge da ni najzlonamerniji sa strane ne mora ništa da kaže da bi nam se fudbal zgadio!
O istom detalju sami arbitri imaju drugačija mišljenja. Ono što je za jednog prekršaj, za drugoga nije. I tako je odvajkada i svuda.Na primer, 11. maja 2011, u finalu Kupa Srbije, na Zvezdinom stadionu, sastali su se Partizan i Vojvodina. Utakmica je kasnila pola sata, jer se čekao dolazak – navijača iz Novog Sada!? I nije odigrana do kraja. „Crno-beli” su poveli s 2:1 iz penala za koji su njihovi protivnici smatrali da je nepostojeći. Potom je novosadskim „crveno-belima” poništen gol, a kad u 83. minutu sudija Veselinović iz Valjeva nije dosudio najstrožu kaznu za njih nisu više hteli da igraju. Po savete su išli i kod tadašnjeg predsednika kluba (nije sedeo u loži, nego u gledalištu), a i kod vođa navijača.
Kao što Partizan sada vidi sebe kao žrtvu zavere, tako su tada jaukali Novosađani. To je još bilo doba bez VAR-a, pa je sudija presuđivao onako kako vidi u tom treptaju oka. I njih stiže umor, pada im koncentracija, u gužvama im je teško da razaznaju ko šta radi, igrači svašta odglume...
Slično je i na međunarodnoj sceni. Tako, recimo, sudije nisu videle ono što je video ceo stadion (o televizijskim gledaocima da se i ne govori).
U revanšu osmine finala Kupa evropskih šampiona Crvena zvezda je 10. novembra 1988, u ponovljenoj utakmici (prva je prekinuta zbog magle) dočekala Milan. Već na početku utakmice Vasilijeviću je, na pet metara od sopstvenog gola, lopta prešla preko noge. On je razdražen takvim svojim „lapsusom” očajnički pohitao za njom da spase što se spasti nije moglo. Stigao je da je izbaci, ali kad je ona bila bezmalo dva metra iza gol-linije. Nemac Pauli je na opšte zaprepašćenje pustio da se igra nastavi. Italijani su prošli na penale i postali prvaci Starog kontinenta.
Na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, 27. juna 2010. u Blumfontejnu, posle Lampardovog šuta lopta se odbila od prečke, pala pola metra u gol, pa vođena nekom nevidljivom rukom, izašla otuda i došla u Nojerov zagrljaj. Urugvajac Larionda nije priznao pogodak, a da jeste bilo bi to izjednačenje (2:2). Ovako je Nemačka s 4:1 izbacila Englesku i ušla u četvrtfinale.Evo, baš u ovo vreme, Barselona zbog sudije u španskom „večitom derbiju” premišlja kako da ispravi nepravdu, koja joj je, kako ona vidi, nanesena protiv Reala. Eto, Srbija nije izuzetak.
U Partizanu je, ipak, na vreme nadvladao zdrav razum, pa će u polufinalu našeg Kupa da ode u komšiluk. Da bi se stvarno osvetio moraće, najpre, da pobedi samog sebe. Nipošto ne bi trebalo da uđe u okršaj osvetnički. Time će samo da istanjuje živce, neće da razmišlja o igri i onda ode mast u propast.
Ništa manje važno je da ne poklanja šanse protivniku. Mnogo puta je zbog toga skupo platio, a zbog početničkih, nepojmljivih grešaka nekih svojih igrača nije slavio u prošlom odmeravanju snaga s „večitim rivalom”.
Iako ove godine na Zvezdinom stadionu nije briljirao oba puta je dao dva gola. U prvoj utakmici je izbegao poraz uz pomoć sreće, ali je dobar deo drugog poluvremena bio bez isključenog Severine. U subotu je izgubio (3:2), ali je, čini se, smislio način kako da se suprotstavi svom najvećem rivalu.
Posle onih Krunićevih čuda u subotu sada je, suštinski, svejedno da li će na gol on ili Jovanović, junak ne samo martovskog duela sa Zvezdom, nego i velikog broja Partizanovih utakmica u ovoj sezoni. Verovatno je Duljaj, koji zbog žutih kartona u subotu nije s klupe vodio tim, sada predvideo mesto za Saldanju od početka. Inače, ne bi imalo smisla njegovo uvođenje u igru ovog vikenda, jer su „crno-beli” vodili, a on dotad dugo nije bio na terenu zbog povrede.
Mnogo nevolja Partizan zadaje sam sebi, jer vezni red ne samo što ne može dugo da zadrži loptu, nego je tako izgubi da to daje krila protivniku. Ukoliko tako ne otvori Pandorinu kutiju ima čemu da se nada.
Prvi korak ka pobedi je načinio. To je odluka da igra.

Ostale vestiArhiva