Nagle promene, posebno one koje se dešavaju u toku jednog dana, pravi su stres za organizam koji pokušava da se prilagodi. Većina ljudi požaliće se na blage simptome i neprijatnost, dok će pojedinci osećati jake vrtoglavice, bolove, mučnine...
Posebno su ugroženi hronični bolesnici i meteoropate - osobe kod kojih se pogoršanje bolesti ili različite zdravstvene tegobe redovno javljaju u nepovoljnim vremenskim uslovima.
Najčešći simptomi na koje se žale meteoropate su: poremećaji spavanja (nesanica ili stalna pospanost), umor, glavobolje i migrene, mučnine, vrtoglavice, bolovi u zglobovima i mišićima, kao i u ožiljcima starih povreda, problemi sa srčanim ritmom (najčešće pojačano lupanje srca) i disanjem, napada astme, depresija, razdražljivost, povišen krvni pritisak.
Osim zdravih ljudi koji 24 do 48 sati pre promene vremena počinju da osećaju tegobe i velikom broju hroničnih bolesnika simptomi se pogoršavaju u lošim vremenskim uslovima.
Sparina, koju osećamo ovih dana, negativno utiče na osobe koje imaju probleme sa bolestima krvnih sudova, za koje je takođe veoma opasan i topao vetar koji može da izazove srčani ili moždani udar.
Od naglih promena posebno moraju da se čuvaju srčani bolesnici jer je poznato da tokom sparnih dana, kada je povećana vlažnost vazduha, srce otežano radi ako je izloženo fizičkom naporu. Takođe, ovakvi dani su veoma opasni i za obolele od bolesti disajnih sistema, osobe koje imaju čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, psihičke bolesnike, reumatičare i one koji pate od alergija.
S obzirom na to da na vreme ne možemo da utičemo, preostaje nam samo da se prilagodimo. Osetljive osobe trebalo bi da redovno da prate biometeorološku prognozu. Lekari upozoravaju da su starije osobe i hronični bolesnici obično dobro pripremljeni za ovakve periode jer se pridržavaju saveta lekara i terapiju lekovima prilagođavaju vremenskim uslovima, pa Hitna pomoć najčešće interveniše kod mlađih ljudi koji misle da su zdravi i ne mare za vremenske promene.
Tokom loših biometeoroloških uslova tegobe ćete olakšati pridržavajući se ovih saveta: klonite se gužvi, pretrpanih vozila, pijte dosta tečnosti, nosite naočare za sunce i šešire, oblačite se u skladu s temperaturom vazduha, a ne s godišnjim dobom (leti su najpogodniji providni prirodni materijali svetlih boja).
Soli i minerale izgubljene znojenjem nadoknadite svežim voćem, povrćem, voćnim sokovima i izotoničnim napicima, a važno je i poštovati ograničenja svoga tela, što znači da teške poslove nećete obavljati u podne i da ćete se tokom teških i vrućih dana generalno manje baviti napornim fizičkim aktivnostima.
Ako su vaše tegobe ili osnovna bolest jako izražene, što više se odmarajte i provodite većinu vremena u klimatizovanom prostoru.
Ako i nemate klimu u svom domu, sve je više klimatizovanih javnih prostora, poput šoping centara, po kojima bez potrošenog dinara možete lagano da šetate ili odmarate na klupicama.
U različitim delovima sveta razlikuju se i procene broja meteoropata - ponegde se govori o „sitnih” dvadesetak odsto, a u najrazvijenijim zapadnim zemljama o preko 30 odsto.
Povećanje osetljivosti na vremenske promene tumači se promenjenim, tipično gradskim načinom života: čovek sve manje boravi u prirodi, a sve više u zatvorenim i klimatizovanim prostorima. Ljudsko telo trebalo bi da se relativno brzo i uspešno prilagodi vremenskim promenama jer je opskrbljeno mehanizmima koji se brinu za regulaciju krvnog pritiska, znojenja, kontrolu širenja i sužavanja krvnih sudova i sl. Ali kao posledica svih nastalih promena, to više nije tako.
Preventivno delovanje je uvek dobro rešenje: organizam ćete ojačati, odnosno smanjiti osetljivost na promjene vremena ako tokom lepih dana provodite što više vremena u prirodi i na prirodnom svetlu, pazite da dovoljno spavate, pokušajte da smanjite svakodnevni stres, redovno vežbajte i krećete se, pravilno se hranite i naizmenično tuširajte toplom i hladnom vodom.

Ostale vijestiArhiva