Osoba često ima osjećaj da će “eksplodirati”, da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto “strašno”. Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu. Anksiozna osoba je stalno u stanju “pripravnosti”, stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi, pa nije čudo da se anksiozna osoba uplaši na neki iznenadni zvuk, što joj izazove niz raznih simptoma (brzo lupanje srca, znojenje, itd…). Anksioznost jeste ništa drugo nego opiranje struji života. Ljudi koji su anksiozni imaju pogrešno uvjerenje da je život opasan, i da trebaju da se zaštite od neke opasnosti (koja ne postoji), da trebaju da se zaštite fizički (spremanje na borbu – anksioznost -> gomila tjelesnih simptoma) ili emotivno da se povuku (depresija -> tuga, praznina itd). Život nije opasan, život je dobar i lijep. Anksioznost i panični napadi jesu rezultat nagomilanog, akumuliranog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi naša najbitnija stavka bude izbjegavanje stresnih situacija. U toku perioda jakog stresa, um želi da se izbori i izađe na kraj sa tim stresom, dok moguće fizičke i psihičke posljedice dolaze tek kasnije kad se “smiri bura”. Zato je važno da ostajemo mirni i staloženi u svakom trenutku. Ako nam to postane navika, lakše i mirnije ćemo izlaziti na kraj sa stresnim situacijama u budućnosti. Kad smo smireni, naše samopouzdanje raste, jer je to jedino moguće kad smo mirni i čvrsti. Uopšte nije slučajno to da ljudima naglo padne samopouzdanje kad im se dese panični napadi. Rad na podizanju samopouzdanja je neprocjenjiv.

Ostale vijestiArhiva