Dok tužilaštvo Specijalnog suda ili policija ne sprovedu istragu o iskazu zaštićenog svedoka na suđenju za ubistvo Zorana Đinđića, politički interes će biti jedini kriterijum za pronalaženje istine u onome što je Dejan Milenković Bagzi tužilaštvu rekao pre godinu, a sudu i javnosti pre dva dana. Dok tužilaštvo i policija ne kažu šta je od onoga što je izgovorio Bagzi istina, a šta ne, politički obračun koji je on svojim svedočenjem pokrenuo dokazuje samo to da skoro niko u Srbiji ne misli da Bagzi baš sve laže.

Upravo je selekcija po kriterijumu političkog opredeljenja dovela proteklih dana dotle da se malo ko bavio Bagzijevim iskazom koji dovodi u sumnju zvaničnu verziju događaja u Meljaku (gde su ubijena dvojica vođa „zemunskog klana” Dušan Spasojević i Mile Luković Kum), a koja bi, ukoliko se pokaže istinitom, možda mogla da dovede i do nalogodavaca Đinđićevog ubistva. Iskaz koji dovodi u sumnju zvaničnu verziju događaja u Meljaku, a koji i prema mišljenju stručnjaka predstavlja jedan od najvažnijih momenata u svedočenju koji bi mogao da otkrije pozadinu atentata, u predizbornoj trci pregazila su prepucavanja kojima su se u javnosti branili pomenuti u Bagzijevom iskazu. Nebojša Čović je od Bagzijevih optužbi (da je znao da se priprema ubistvo Đinđića i da je dao svoj pristanak) pokušavao da se brani optužbama na račun Čedomira Jovanovića. Jovanović se (od optužbi da je primao poklone i novac od mafijaškog vođe Ljubiše Buhe Čumeta) branio optužbama na račun Čovića i radikala. A radikali su, opet, svog lidera Vojislava Šešelja (koga Bagzi optužuje za veze sa „zemunskim klanom” i povezanost sa atentatom) pokušali da brane optužbama na račun Čovića, Jovanovića, Đinđića i policije (za akciju u Meljaku). Policija (na čiju adresu ide optužba da Spasojević i Luković u Meljaku kada su ubijeni nisu imali ni bombe ni „kalašnjikov”, kako je zvanično saopšteno, već samo jedan pištolj) „brani se ćutanjem”.

Međutim, ako policija i tužilaštvo budu ćutali i posle Bagzijevog svedočenja i ne budu pokrenuli istragu, na sve sumnje koje su posejane ovih dana moći će da se doda i ta da nekome i dalje nije u interesu da se otkrije da li je osim Milorada Ulemeka i Spasojevića, koji su prema izjavama zaštićenih svedoka, doneli odluku o ubistvu premijera, još neko imao uticaja na donošenje takve odluke.

– Ako tužilaštvo ili policija ne pokrenu istragu o svakom od navoda iz Bagzijevog svedočenja, dakle i o Meljaku, to može da znači samo dve stvari – ili da imate esnafsku solidarnost zbog koje ni tužilac ni policija neće da okrivljuju svoje kolege, ili da postoji dogovor političkih stranaka da se međusobno ne diraju – tvrdi kriminolog Dobrivoje Radovanović.

On ističe da je obaveza policije i tužilaštva bila da provere navode svedočenja i da se to mora uraditi jer iskazi svedoka imaju manu da su nepouzdani. Istina, iskazi svedoka saradnika manje nego običnih svedoka. Ako se pokaže da svedok govori istinu, objašnjava Radovanović, i tužilaštvo i policija moraju da reaguju, a ako se utvrdi da laže, svedok saradnik bi morao da izgubi status zaštićenog svedoka.

Iako Radovanović ne veruje da je atentat na Đinđića političke prirode i smatra da se radi o obračunu narkokartela sa čovekom koji je hteo da ih rasturi, on smatra da bi se svedočenje o Meljaku moralo proveriti jer to može, iako ne mora, da dovede do nalogodavaca ubistva, „a oni se moraju naći”, poručuje.

– Da sam advokat porodice Đinđić, insistirao bih na tome jer ono što se dogodilo u Meljaku tog advokata mora da zanima – rekao je Radovanović.

Razloge da događaji u Meljaku ne zanimaju ni advokata porodice Đinđić Rajka Danilovića, koji je to rekao u više navrata, pa i juče „Politici”, Radovanović traži u umoru.

– Možda to kaže zato što mu je svega dosta, pa hoće da se suđenje što pre okonča – smatra Radovanović i dodaje da ovakav stav advokata ne mora da bude nužno na štetu njegovih klijenata.

Danilović o slučaju „Meljak”, međutim, ne želi ni da razgovara jer ga, kako kaže, „to ne zanima”.

– Mene ne zanima kako su prošla dvojica koja su ubila Đinđića, mene samo zanima ko je ubio Đinđića – objašnjava Danilović koji iz nekog razloga ne vidi povezanost te dve stvari. Iako se slaže da je potrebno istražiti navode iz Bagzijevog svedočenja, on tvrdi da su formalnopravno proces pred Specijalnim sudom i eventualni proces za Meljak (ako bi kojim slučajem do toga došlo) dve odvojene stvari. Dalje od toga nije želeo da razgovara, pa ni da odgovori na pitanje da li ga kao advokata porodice ubijenog zanima da li bi, možda, rasvetljavanje događaja u Meljaku moglo da dovede do eventualnih naručilaca ubistva. A upravo to je, kako kaže za „Politiku” advokat Boža Prelević, zastupnik Đinđićevog telohranitelja Milana Veruovića, jedna od mogućnosti.

– Ako se Bagzijeva tvrdnja da u Meljaku nije bilo ni bombi ni „kalašnjikova”, ispostavi kao tačna, to još ne mora da znači ništa osim toga da je to oružje tamo neko ostavio. Ali, može se reći da istraga ovih događaja može, a i ne mora, da dovede do nalogodavaca ubistva premijera. Logično je da se ispita pod kojim su okolnostima stradali Spasojević i Luković i da li su likvidirani da ne bi bili svedoci – smatra Prelević.

Iako Prelević misli da Bagzi ne zaslužuje status svedoka saradnika, ističe da sve što je rekao zaslužuje podrobnu istragu. Od puštanja Spasojevića iz zatvora, do istrage o atentatu kod „Beogradske arene” i događaja u Meljaku.

– Ako bi se dokazalo da su Spasojević i Luković likvidirani u Meljaku da ne bi govorili, onda se mora postaviti pitanje kome to odgovara. A o tome treba razmišljati, imajući u vidu i činjenicu da su oni izgubili život za vreme Živkovićeve vlade, da je istraga vođena za vreme Koštuničine vlade i da će sve dočekati i neku sledeću vladu – upozorava Prelević.

Ovaj advokat smatra da postoji nešto što vlast sprečava da otkrije zašto je i kako ubijen Đinđić i da je sve vezano za istragu atentata jedna „velika blamaža”, uključujući i veštačenje iz Vizbadena.

– Ključni problem je što nije postupljeno prema nalazima Koraćeve komisije koji su govorili isto što i Bagzi. Ali ko još ovde pokušava da dođe do istine? Pa, jasno je valjda da je priča o Bagzijevom bekstvu sa obe uganute noge do Surčina jednako smešna kao i ona o Legijinoj predaji pod čaršafima. I kako to da se niko od onih koji su se bunili što Legija odmah posle hapšenja nije odveden na sud ne buni što Simović takođe odmah nije izašao pred sud – pita Prelević.

I dok pitanja koja zadiru u pozadinu ubistva premijera i kojima odbija da se bavi i Specijalni sud, a advokat porodice ubijenog smatra to opstrukcijom, kakvom je nazvao i hapšenje jednog od optuženih Aleksandra Simovića (osumnjičenog za ubistvo drugog svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka), dotle sa drugog kraja javnosti stižu optužbe da je izostanak interesovanja za događaje poput onog u Meljaku obično zataškavanje.

Bivši šef beogradske policije i advokat Marko Nicović veruje da, kad se radi o Meljaku, Bagzi govori istinu. Obračun u Meljaku je, prema njegovom mišljenju, insceniran i zahteva istragu koja bi morala da utvrdi ne samo ko je naložio likvidaciju Spasojevića i Lukovića, već i ko je uzeo novac iz njihovih torbi, o kojima Bagzi takođe govori.

– Ono što se dogodilo u Meljaku, a što je, tvrdim na osnovu svog policijskog iskustva, bila obična likvidacija, može bitno da utiče na proces pred Specijalnim sudom. Svedočenje o Meljaku je najvažnija stvar koju je rekao Bagzi, jer to može da dovede do nalogodavaca ubistva. Sve ostalo je puštanje magle – kaže Nicović.

Ukoliko se tužilaštvo i policija ne bi pozabavili ovim delom Bagzijevog svedočenja, to bi, dodaje naš sagovornik, značilo da do nalogodavaca neko ne želi da dođe ili da Bagzi laže, zbog čega bi morao da izgubi status svedoka saradnika.
Prema nezvaničnim saznanjima „Politike”, policija još nije otvorila istragu o Bagzijevom iskazu. Da li je istragu o navodima iz svedočenja zaštićenog svedoka pokrenulo tužilaštvo i ako nije, da li će i kada, Tomo Zorić, portparol tužilaštva, nije mogao da otkrije. Nije trenutak, rekao je kratko za „Politiku”.

Ostale vestiArhiva