Oficiri Vojske Jugoslavije koji su znali gde se haški optuženik Ratko Mladić nalazi u trenutku kada je na snagu stupio Zakon o saradnji s Haškim tribunalom bili su obavezni da ga prijave nadležnim organima, u ovom slučaju vojnoj službi bezbednosti, koja je morala da postupi po optužnici i da ga uhapsi.

Međutim, prekjučerašnje svedočenje pukovnika Vojnobezbednosne agencije Srboljuba Nikolića na suđenju optuženima za pomaganje u skrivanju odbeglog generala, praktično je potvrdilo pisanje „Politike” da je VBA znala kada je i kako Mladić u proleće 2002. godine napustio vojni objekat u kojem je boravio.

Međutim, VBA 2002. godine ne samo da nije uhapsila haškog begunca, već je Nikolić, kako je sam priznao, po naređenju svojih pretpostavljenih, obezbedio vozilo koje pripada vojsci za Mladića, a potom posmatrao kako ovaj napušta kasarnu na Topčideru i po završetku akcije o tome obavestio tadašnjeg šefa vojne službe bezbednosti Acu Tomića.

Ovo priznanje otvara pitanje da li će se među optuženima za pomaganje u skrivanju haškog optuženika naći i sam Nikolić, ali pre svega oni po čijem je naređenju radio.

Prema rečima Milorada Panjevića, bivšeg vojnog istražnog sudije, a sada advokata, oficir koji zna da izvršenjem naređenja čini krivično delo može da odbije naredbu. Međutim, kako kaže Panjević, oficiri koji su dobili naredbu da izvedu Mladića iz kasarne nisu morali da znaju da li je njegova krajnja destinacija tajno skrovište ili sud, gde je morao biti odveden.

To su sasvim sigurno znali oni koji su takvu naredbu izdali, a pre svega Aco Tomić, koji je o završetku akcije obavešten, a koji je kao šef vojne službe bezbednosti, dakle kao odgovorno lice, bio dužan da, znajući gde je Mladić, izda nalog za njegovo hapšenje.

Bivši načelnik vojne službe bezbednosti Aco Tomić nije, međutim, za „Politiku” želeo da komentariše Nikolićevo svedočenje.

– Ne želim da se mešam u sudski postupak – rekao je Tomić.

Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje za „Politiku” da je jasno da su ljudi kojima se sudi izvršavali nečija naređenja, kao i da je očigledan autoritet koji je imao tadašnji prvi čovek vojne bezbednosti Aco Tomić.

– Na njemu je da, ako do toga dođe, odgovori na pitanje da li je i on postupao po nečijem naređenju, i čijem – kaže Radić, a na pitanje da li se može pretpostaviti čija su naređenja optuženici izvršavali odgovara odrečno.

– U celom slučaju ne može da se govori sa stanovišta normalne procedure koja važi u oružanim snagama, jer je reč o nizu presedana, a ne o uobičajenim aktivnostima, što govori da su svi učesnici u radnji bili svesni da rade nešto što nije po propisima. Najblaža ocena bila bi da je sve rađeno mimo uobičajene prakse – kaže Radić i dodaje da bi, u ovom slučaju, pričanje o proceduri značilo guranje glave u pesak.

Logično bi, prema njegovom mišljenju, bilo da, s obzirom na to da je u pitanju veoma krupna stvar, niko u lancu komandovanja nije bio zaobiđen.

– Suprotno bi značilo da postoji odmetnuti deo unutar oružanih snaga, što je opet pitanje za bezbednosne strukture zašto je nisu otkrili – kaže Radić.

Prema rečima Panjevića, nadležno tužilaštvo bi, ukoliko utvrdi da postoji osnovana sumnja da su pojedini oficiri prećutali bitne činjenice u vezi sa Mladićevim skrivanjem, moglo da podnese zahtev za sprovođenje istrage i protiv njih.

– Svedok koji je saslušan u postupku koji se vodi protiv pomagača Ratka Mladića pomenuo je imena nekih oficira koji su znali da se haški begunac krio u vojnim objektima i posle donošenja Zakona o saradnji sa Hagom – navodi Panjević. – Tužilaštvo bi trebalo da oceni verodostojnost njegovog iskaza i ukoliko se utvrdi da je on tačan, eventualno podnese zahtev za sprovođenje istrage.

Prema njegovim rečima, ukoliko istraga utvrdi njihovu krivicu za pomaganje u skrivanju Mladića, i oni bi mogli da se nađu među optuženima.

Branko Stamenković, zastupnik javne tužbe protiv „jataka” Ratka Mladića, nije želeo da komentariše mogućnost podnošenja novih zahteva za sprovođenja istrage. On je naveo da ni izjave svedoka, a ni odbrane optuženih neće komentarisati do završetka glavnog pretresa.

– Tužilaštvo je krajem avgusta podnelo zahtev za proširenje istrage protiv pet osoba – navodi Stamenković. Posle podnošenja ovih zahteva tužilaštvo je utvrdilo da postoje nove okolnosti u vezi sa ovim slučajem i njihovu proveru poverilo nadležnim organima.

Stamenković nije želeo da precizira šta podrazumeva pod „novim okolnostima”, niti hoće li istraga u cilju otkrivanja i hapšenja haškog optuženika Ratka Mladića biti ponovo proširivana.

Podsetimo, zahtev za pokretanje istrage podnet je protiv penzionisanih oficira Ace Tomića, Ljubiše Vukovića, Dragana Živanovića, Nebojše Pavkovića i penzionisanog kapetana prve klase Branislava Puhala.

Međutim, iako je tužilaštvo podnelo zahtev za pokretanje istrage protiv petorice oficira, a sudija zakazao termin njihovog saslušanja, to nije urađeno. Naime, kako je tada objasnio istražni sudija Denis Bećerić, kojem je poveren postupak protiv pomenutih oficira, saslušanje je odloženo pošto tužilaštvo nije sudu dostavilo spise predmeta.

– Drugo opštinsko javno tužilaštvo zatražilo je 27. oktobra od suda da im se dostave spisi predmeta na razmatranje – objasnio je Bećerić. – Sud je udovoljio zahtevu tužilaštva, a prosleđena dokumentacija do danas nije vraćena. Zbog ovoga je saslušanje pozvanih, koje je bilo zakazano za 3. novembar, odloženo. Spisi predmeta do sada nisu vraćeni sudu, pa iz tog razloga ne mogu da zakažem novo saslušanje.

Bećerić navodi i da tužilaštvo u međuvremenu sudu nije dostavilo ni jedan novi dokaz na osnovu kojeg bi, eventualno, bio pokrenut neki novi postupak.

Advokat Milomir Šalić, branilac optuženih Predraga i Stanka Ristića, smatra da ceo postupak protiv pomagača Ratka Mladića, ali i mogućnost pokretanja novih istraga prelazi u domen politike. Prema njegovim rečima, tužilac je od početka selektivno „birao” osobe koje će se naći na optužnici, ali i one koje će svedočiti.
– Formalnopravno, tužilac bi mogao da podnese nove zahteve za sprovođenje istrage, ali sumnjam da će to da uradi – zaključio je Šalić.

Ostale vestiArhiva