Filmski skandal koji se dogodio "u režiji" Ambasade Narodne Republike Kine, Ministarstva spoljnih poslova Srbije, gradskog Sekretarijata za kulturu i Saveta Novog festivala autorskog filma svedoči o neizmernoj dubini ponora u kojem se nalazi naša zemlja: Kina, zemlja koju mnogi nazivaju osvedočenim srpskim prijateljem, "prisilila" je srpsko Ministarstvo spoljnih poslova na čijem je čelu Vuk Drašković, da interveniše da se sa repertoara Novog festivala autorskog filma skine film režisera Lu Jea "Letnja palata", koji između ostalog govori i o masakru na trgu Tjenanmen 1989. godine!
Ovaj prvi slučaj u istoriji srpske kinematografije da neki film bude cenzurisan po naređenju neke strane sile, ne bi bio toliko strašan da je sa naše strane bilo makar i jedne reči protesta. Ali, učesnici u procesu cenzure posvedočili su da su se odluci Pekinga i našeg MIP-a povinovali bez reči. U utorak popodne, nekoliko sati pred otvaranje festivala, kineska ambasada uputila je dopis MIP-u sa zahtevom da se film povuče sa repertoara, jer će u protivnom uslediti - posledice po bilateralne odnose Kine i Srbije?! MIP je bez reči protesta usvojio kineski stav i hitno se obratio Savetu festivala, sa preporukom da se film povuče sa repertoara. Usledio je mučan sastanak kojem su prisustvovali predstavnici MIP-a i Saveta festivala, kojima se pridružio i Darijan Mihajlović, gradski sekretar za kulturu. Na sastanku je odlučeno da se film "skine" sa programa, na isti način na koji je to učinjeno i u Indiji, u Mumbaiju, gde su organizatori filmskog festivala takođe sproveli sličnu odluku vlade u Nju Delhiju.
Odluka o ovome pročitana je u DKC-u pred razočaranom i besnom publikom koja je jedva poverovala da neće moći da pogleda jedan od najboljih filmova ovogodišnje produkcije, koji je bio nominovan za Zlatnu palmu u Kanu. Odmah nakon toga, predsednik Saveta festivala Dinko Tucaković saopštio je da podnosi neopozivu ostavku. Tucaković, koji je i direktor Muzeja Jugoslovenske kinoteke, objašnjava svoj čin:
- Kao građanin poštujem odluku državnih organa, ali kao predsednik Saveta festivala ne mogu sebi da dozvolim komfor pristajanja na ovakve stvari.
Darijan Mihajlović, gradski sekretar za kulturu, ovaj nezapamćeni čin cenzure predstavio je kao patriotizam u duhu vremena:
- U pitanju su bili viši državni interesi. Pravio se izbor između pametnijeg i hrabrijeg, a Srbija je izabrala pametno!
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, posle svoje cenzorske intervencije, odbilo je da odgovori kakvim su kaznenim merama Kinezi tačno zapretili srpskim vlastima, a papir koji su dostavili Savetu Novog festivala autorskog filma nijedan učesnik u skandalu nije želeo da prezentuje medijima.

Kina ne moli, nego zahteva!

Liu Sin Čan, savetnik za kulturu kineske ambasade u Beogradu, ekskluzivno za Press kaže da Kina nema običaj da moli:
- Mi nismo zamolili da se film ne prikazuje, nego smo to strogo zahtevali! To smo učinili imajući u vidu budućnost bilateralnih odnosa između Kine i Srbije.
Nažalost, ovaj službenik ambasade nije mogao da prokomentariše razloge za ovakav postupak ambasade, jer je njegova uloga bila striktno kurirska:
- Ja ne znam sadržaj filma, jer ga nisam gledao, ali sam dobio obaveštenje iz Pekinga da je film u Kini zabranjen i da treba da preduzmemo korake da sprečimo njegovo prikazivanje.

Ljubav prekinuta masakrom

Film "Letnja palata" govori o devojci sa sela koja odlazi na studije u Pekingu, u kojem se priča o njenoj divljoj ljubavi sa kolegom sa fakulteta prepliće sa pričom o velikim demonstracijama na Trgu nebeskog mira na kojima su studenti zahtevali slobodu govora i demokratiju. Mladi ljubavnici gube jedno drugo nakon brutalnog gušenja demonstracija, a mladić beži u Nemačku gde prisustvuje dramatičnim promenama koje su na kraju dovele do pada Berlinskog zida. Mladi par sreo se tek posle mnogo godina, u svetu koji više ne prepoznaje.
Inače, masakr na Trgu nebeskog mira dogodio se juna 1989. godine. Nakon višednevnog okupljanja studenata na najvećem gradskom trgu na svetu, vojnici su bez upozorenja napali demonstrante vatrenim oružjem i tenkovima. Procenjuje se da je poginulo između 2.000 i 3.000 ljudi.

Toga nije bilo ni u SFRJ

U nekadašnjoj SFRJ bilo je pokušaja cenzure filmova po komandi iz inostranstva: filmovi "WR Misterije organizma" Dušana Makavejeva i "Lovac na jelene" Majkla Ćimina naišli su na veliki otpor SSSR-a, dok su turske vlasti iz sve snage pokušale da opstruiraju premijeru filma "Ponoćni ekspres". Naše filmadžije i državni organi pokazali su zube, i filmovi su prikazani. Ali, to je bilo pre vremena kada je Srbija objavila svetu da se više nikome neće saginjati.

Ostale vestiArhiva