Beograd - Prijem u NATO program Partnerstvo za mir označava kraj bezbednosne izolacije, ali tim prijemom Srbija nije rešila pitanje saradnje s Haškim sudom - upozorava predsednik Srbije Boris Tadić.
Predsednik je na svečanosti povodom formiranja Garde Vojske Srbije juče u beogradskoj kasarni Dedinje naglasio da se svi optuženi za ratne zločine moraju naći u Hagu, jer je to međunarodna, ali i obaveza koja proističe iz zakona Republike Srbije. Tadić je naglasio da je prijem u PZM najznačajniji spoljnopolitički događaj za Srbiju ove godine, ali i verifikacija napora Srbije da se približi međunarodnim integracijama.
Pristupanje Partnerstvu, kaže predsednik, signal je da je Srbija postala bezbedna zemlja, ali i stabilnija u ekonomskom smislu, što će podstaći priliv stranih investicija. I ostale zemlje, podsetio je Tadić, koje su pristupile EU najpre su postale članice Partnerstva za mir i NATO.
Vojska Srbije, ocenio je predsednik, prepoznata je kao deo društva koji prednjači u reformama i prihvatanju međunarodnih standarda.
- Po velikom vojničkom iskustvu i kvalitetnom ljudskom potencijalu, čak i dometima ostvarene civilne kontrole, Vojska Srbije prevazilazi mnoge članice Partnerstva za mir - ocenio je Tadić.
Predsednik Srbije Boris Tadić podsetio je juče prilikom predstavljanja Garde Vojske Srbije u kasarni Dedinje da je Vojska Srbije ušla u program državnog partnerstva s Nacionalnom gardom Ohaja i dodao da je savezništvo u duhu srpske tradicije.
Svečanosti uručivanja zastave Gardi Vojske Srbije prisustvovala je i delegacija Nacionalne garde Ohaja, predvođena zamenikom komandanta generalom Metjuom Kembičem, kao i strani vojni izaslanici u Beogradu.
Garda Vojske Srbije nastala je preformiranjem dosadašnje Gardijske brigade, a pridodat joj je deo specijalne jedinice Kobre zadužen za obezbeđenje državnih i vojnih zvaničnika.
Gardu Vojske Srbije činiće komanda, komandni vod, vod za specijalnu tehniku i veze, vod veze, počasni bataljon, 25. bataljon vojne policije, bataljon vojne policije za obezbeđenje specijalne namene "Kobre". Jedinica brine i o objektima posebne namene, rezidencijalnim objektima i ima bataljon logističke podrške. Sastav Garde čine Komanda, Komandni vod, Vod za specijalnu tehniku i veze, Vod veze, Počasni bataljon, 25. bataljon Vojne policije, bataljon vojne policije za obezbeđenje specijalne namene, objekti posebne namene, rezidencijalni objekti i bataljon logističke podrške.
Tadić je na svečanosti uručio brigadnu zastavu komandantu - pukovniku Goranu Radovanoviću. Posle svečanog defilea demonstrirani su delovi rada i obuke jedinice.
Inače, Garda se kao vojna jedinica na prostorima Srbije pojavljuje u prvoj polovini 19. veka. Formirana je na osnovu naređenja kneza Miloša Obrenovića, na Đurđevdan 1830, kada su nahijske starešine izabrale 124 mladića iz svih krajeva Srbije i poslale ih u Požarevac na obuku. Oni su bili lično obezbeđenje Miloša Obrenovića. Sledeće godine u sastav Garde ulazi i orkestar, a jedinica je ozakonjena 1838. donošenjem ukaza, a tada je formiran i Gardijski konjički vod. Od 1883. garda dobija naziv Kraljeva garda. Dosadašnja Gardijska brigada formirana je ukazom od 1. novembra 1944. preimenovanjem Pratećeg bataljona Vrhovnog štaba Jugoslovenske vojske.

Presudilo pismo Bušu

Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je osam dana pre samita NATO u Rigi podršku SAD za prijem Srbije u Partnerstvo za mir.
"Tražim podršku Sjedinjenih Država za brzo uključenje Republike Srbije u NATO program Partnerstvo za mir. Verujem da to ne bi bilo samo od koristi građanima Srbije, već veliki doprinos regionalnoj stabilnosti", naveo je Tadić u pismu upućenom predsedniku Sjedinjenih Američkih Država Džordžu Bušu 20. novembra 2006.
Predsednik Srbije je napisao i da je vreme prijema u Partnerstvo za mir od ključne važnosti. Tadić je podsetio da se za dva meseca u Srbiji održavaju ključni izbori na kojima će se suočiti "zagovornici demokratije i zagovornici nacionalističke politike iz prošlosti". "Prijem Srbije u Partnerstvo za mir što je pre moguće mogao bi da pruži odlučan podsticaj onima koji čvrsto zagovaraju uključivanje Srbije u evropske i evroatlantske institucije", napisao je Tadić.
Od ubistva Zorana Đinđića, navodi se dalje u pismu Tadića Bušu koje je juče dostavljeno i našoj redakciji, "Srbija je pokrenula sveobuhvatne reforme u sektoru odbrane" i prvi put je uspostavljena civilna kontrola Vojske. Prema njegovim rečima Srbija radi na restrukturiranju oružanih snaga da bi se bolje suočili s bezbednosnim izazovima 21. veka kroz integrativni pristup kolektivnoj bezbednosti.
"Srbija treba da odigra ključnu ulogu u garantovanju demokratije i stabilnosti u jugoistočnoj Evropi, pogotovo sada kada se približavamo ključnoj fazi u procesu određivanja konačnog statusa Kosova i Metohije", napisao je Tadić. Predsednik Srbije je naveo i da njegova partija želi da ojača tu ulogu Srbije, predvodeći vladu koja će, između ostalog, biti odlučna u ostvarivanju saradnje s Haškim tribunalom, što uključuje pronalaženje, hapšenje i prebacivanje u Hag Ratka Mladića, optuženog za ratne zločine.
Strani mediji su, pozivajući se na diplomatske izvore u sredu, objavili da je Tadićevo pismo Bušu pozitivno uticalo na promenu stava Vašingtona u poslednjem trenutku i odluku američke administracije da podrži prijem Srbije u Partnerstvo za mir.

Ostale vestiArhiva