Neki ugledni ekonomisti priznali su da su pogrešili kada su na početku godine prognozirali da će evro poslednjeg dana 2006. godine vredeti najmanje 90 dinara. Neki i danas tvrde da je dinar precenjen i da realno evro vredi najmanje 110 dinara. Zvaničnici centralne banke na sve to reaguju tvrdeći da vrednost domaće valute određuje tržište i da nikada do sada dinar nije slobodnije "pliva", što je po njihovom mišljenju najsigurniji znak da se vrednost domaće valute određuje na pravi način. Kontraargument onih koji se sa ovakvom politikom kursa ne slažu, a tu se najnovijom izjavom svrstao i bivši ministar finansija Bođidar Đelić, kažu da je dobro što kurs određuje tržište, samo je pitanje da li u Srbiji postoji tržište.
- U situaciji kada devizni zakon sprečava preduzeća da slobodno raspolažu devizama, NBS poslovnim bankama određuje pet puta veću stopu obavezne rezerve od onih uobičajenih u svetu, i kada se privatizacioni prihodi kao jednokratni uključuju u budžet a 45 odsto cena država drži pod kontrolom i odlučuje da ih ne pomera da bi inflacija bila što niža, ne možemo govoriti o tržišnoj ekonomiji. Tome treba dodati kvazi monopole koji postoje u zemlji i priznati da tržište ne utiče na formiranje kursa. U ovom trenutku vrednost dinara trebalo bi da bude bar 20 do 30 odsto niža. To ne znači jednokratnu devalvaciju, već bi to trebalo da se dogodi postepeno u narednih tri do šest meseci, da bismo koliko toliko vrednost domaće valute prilagodili pravoj snazi domaće privrede - tvrdi Đelić.
Radovan Jelašić, guverner NBS, koji priznaje da fiskalna politika pravi probleme monetarnim vlastima i da obaranje inflacije na ovaj način nije jeftin postupak, ipak ne deli to mišljenje, a kao ključni argument iznosi podatak da su poslovne banke u toku oktobra međusobno trgovale devizama u vrednosti od 1,2 milijarde evra, i to po kursu koji je bio veoma blizu onom koji je formiran na Međubankarskom deviznom kursu. Za razliku od Miroslava Prokopijevića, direktora Centra za slobodno tržište koji sa sigurnošću tvrdi da će kurs dinara posle izbora drastično padati i Božidara Đelića koji je ubeđen da je devizna politika kratkog daha, Jelašić ističe da takvim prognozama nema mesta ukoliko u Srbiju nastave da se slivaju strane direktne investicije i ukoliko ponuda deviza bude nadmašivala tražnju. Ipak, aktuelni guverner, ne može da garantuje da li će monetarna politika ostati nepromenjena i nakon smene vlasti, ali je uveren da sa stručnog stanovišta u sadašnjoj monetarnoj politici nema promašaja kada je o kursu reč.
Iz ovih polemika može se zaključiti da je razlika u tome što jedni govore o tržišnom a drugi o relanom kursu dinara, objašnjava Kori Udovički, bivši guverner NBS koja ističe da monetarna politika nije svemoćna, pogotovu ako nema podršku fiskalne politike.
- Kada govorimo o tržišnom kursu, sa ovakvim prilivom deviza, centralna banka ne može a da ne radi ovo što danas čini, odnosno da prepusti da ga određuje ponuda i tražnja. Kada govorimo o realnoj vrednosti domaće valute, onda je glavno pitanje može li dinar dugo da bude jak, jer to zavisi od priliva deviza. Treba naglasiti da će kapital u našu zemlju nastaviti da se sliva samo ako budemo konkurentni. Međutim, sve dotle dok država određuje kada se neki troškovi mogu podizati i dok imamo ovako ekspanzivnu fiskalnu politiku, naša konkurentnost će opadati, bićemo sve neprivlačniji za strani kapital, i tada može doći do kretanja kursa u suprotnom pravcu.

Kurs i produktivnost

Priču o relanom deviznom kursu dinara treba staviti u kontekst odnosa domaćih i cena u evro zoni, i odgovoriti na pitanje da li se porastom produktivnosti domaće privrede možemo približiti ervopskim cenama. Treba podsetiti da je upravo podizanje produktivnosti u ključnim, inače privatizovanim firmama koje su danas oslonac izvoza, doprinelo da i pored ovakvog kursa izvoz ne pada, već raste - tvrdi Kori Udovički, bivši guverner NBS suprotstavljajući se time, tezi da su izvoznici danas najveći gubitnici zbog precenjenog dinara.

Ostale vestiArhiva