Ukupno pet ponuda pristiglo je u zakonskom roku za kupovinu Rudarsko-topioničarskog basena Bor, saopšteno je juče u Agenciji za privatizaciju koja će u skladu s tenderskom procedurom prvo proveriti da li one ispunjavaju kvalifikacione uslove iz tendera. Tek onda će biti saopštene svote koje su ponuđene za kupovinu, investicioni program i zaštitu životne sredine i biće formirana tenderska lista.

Prva je pristigla ponuda američkog konzorcijuma „Simon Metalurdžik” koji sačinjavaju tri firme. Prilikom javnog otvaranja ponuda predstavljao ga je Simon Bernard Luis za koga je rečeno da je kao fizičko lice otkupio tendersku dokumentaciju.

Druga ponuda pristigla je od rumunske firme „Kupron”, treća od „Amalko limitida” sa Kipra, četvrta od „Strajkforsa”, takođe sa Kipra, za koji se saznaje da je ogranak ruskog „Bejzikelementsa” Olega Deripaske. Prema redosledu podnošenja poslednja je stigla ponuda Zorana Drakulića, odnosno njegovog „Istpointa” u konzorcijumu sa firmom ORN iz Londona.

Inače, ukupno 23 kompanije iz svih delova sveta otkupile su tendersku dokumentaciju, a 16 je uplatilo nadoknadu od 10.000 dolara čime su stekli status učesnika na tenderu.

Tender za prodaju RTB Bor raspisan je 1. septembra. Njime je predviđena prodaja basena u celini, što znači da se kupcima nudi „linija bakra”, odnosno osnovna imovina Rudnika bakra „Bor”, „Majdanpek” i Topionice sa rafinacijom, uključujući i prenos pripadajućih eksploatatorskih prava.

Rok za podnošenje ponuda prvobitno je bio 30. oktobar, ali ga je Agencija, imajući u vidu obim zainteresovanosti, produžila do 22. novembra.

Početna cena je 266,7 miliona dolara. Očekuje se, međutim, da ona bude premašena i da investicije dostignu od 700 miliona do milijardu dolara.

Član Tenderske komisije i predsednik Opštine Bor Branislav Rankić negodovao je juče zbog načina privatizacije RTB-a, kojim se prodaje celokupna imovina kompanije uz pravo na eksploataciju rudnika, uključujući i još nekorišćena nalazišta Borska reka i Čoka Marin. On je ocenio da su dugovi RTB-a precenjeni i da iznose samo 77 miliona dolara i upozorio buduće vlasnike da će imati velike probleme oko imovinsko-pravnih odnosa sa lokalnom samoupravom, pošto je Basen vlasnik nekih komunalnih preduzeća i građevinskog zemljišta na kojem su izgrađeni objekti lokalnih vlasti.

Vršilac dužnosti direktora RTB-a i zamenik predsednika Tenderske komisije Miodrag Conić naveo je da dugovi te kompanije premašuju 600 miliona dolara, da od 2001. godine državi ne plaća poreze i doprinose na plate i da mesečno dobija oko 20 miliona dinara subvencija.

--------------------------------------------------------------------------

Koristi i štete od prodaje

BOR – U Boru se tek očekuju zvanična reagovanja o uspešnosti upravo završene privatizacije ovdašnjeg kombinata bakra. Izvesno je pri tom da će predstavnici poslovodstva ove kompanije oceniti da je veliki posao uspešno okončan, u interesu radnika i građana Bora i Majdanpeka, kao i drugih mesta gde se prerađuje ovdašnji bakar.

O istoj temi opštinski parlamenti Bora i Majdanpeka zauzeli su, međutim, sasvim drugačiji stav. Lokalne samouprave i većinski sindikat borske kompanije procenili su, naime, da zvanična strategija Vlade Srbije o privatizaciji borskog kombinata, koju podržava aktuelno poslovodstvo borske kompanije, nije u interesu radnika i građana ovog kraja.

Štetno je, vele, to što se imovina kompanije i strateška sirovina naše zemlje prodaju u celosti strancima, bez većinskog učešća države u toj imovini. Ne valja ni to što se sve prodaje po znatno nižoj ceni od stvarne i što bivši i sadašnji radnici ovog kombinata nemaju učešće u besplatnim akcijama.

Pojedini stručnjaci borskog kombinata i neki poznati srpski stručnjaci sačinili su s tim u vezi neku svoju, paralelnu, „strategiju” u kojoj se, recimo, tvrdi da se imovina borskog kombinata prodaje po ceni gotovo pet puta nižoj od stvarne. Ti stručnjaci, sem toga, procenjuju da u zvaničnoj strategiji nije uzeto u obzir da je cena bakra na svetskom tržištu već tri godine izuzetno povoljna i da će povoljna biti i narednih deset godina, pa i duže. Dosadašnja strategija, kažu ovi stručnjaci, „previdela” je da smo zbog inertnosti države u minule tri godine već izgubili oko 400 miliona dolara čistog profita i da će Srbija biti na šteti i narednih godina, između ostalog i zato što država neće imati kontrolni paket akcija, pa neće moći da kontroliše eventualnog kupca iz inostranstva. A „previđa” i to da područje Bora i Majdanpeka pod zemljom ima rezerve rude i za narednih 100 godina.

-------------------------------------------------------------------------

Nije konačna cena

Pristalice zvanične vladine strategije smatraju da će borski kombinat, baš kao i najveći deo područja Timočke krajine, posle prodaje imati najviše koristi od budućih investicija. Istina, tenderom je bilo utvrđeno da imovina borskog kombinata vredi 266,7 miliona dolara i da investicije u rudarstvo i metalurgiju ne budu manje od 70 miliona dolara, ali izvesno je da će stranci investirati znatno više, u sopstvenom interesu.

Očekuje se da će biti uloženo najmanje 300 miliona dolara, a jedna od zainteresovanih kompanija (američki „Hajtek”) nagovestio je investiciju vrednu milijardu i 700 miliona dolara. A predstavnici rumunskog „Kuproma” obećali su da će izgraditi potpuno novu savremenu topionicu bakra i time Borane osloboditi gotovo svih ekoloških nevolja. Primamljiva su bila i obećanja ruskog „Baznog elementa”...

Ostale vestiArhiva