Vesti
Politika
U otpadu "stoje zarobljeni" i pare i radna mesta
02.12.2006. 16:00
Izvor: Glas javnosti
Anđelka Mihajlov: U ekologiji kasnimo 20 do 40 godina za razvijenim zemljama
NOVI SAD - Anđelka Mihajlov, profesor novosadskog Fakulteta tehničkih nauka, izjavila je juče da Srbija, u odnosu na razvijene zemlje, kasni 20 do 40 godina u različitim oblastima zaštite životne sredine, prenosi Beta.

Ona je na konferenciji za novinare kazala da su se Slovačka i Slovenija prilikom ulaska u Evropsku uniju obavezale da se u roku od 20 godina prilagode propisima Unije iz oblasti zaštite životne sredine. Prema njenim rečima, i Srbiji će biti potrebno isto toliko vremena kada uđe u EU.

Mihajlova je kazala da nesavesno upravljanje otpadom proizvodi velike direktne finansijske i materijalne gubitke jer se otpad ne koristi kao sirovina za dalju preradu.

- Otpad je velikim delom sirovina koja ima i ekonomsku vrednost, a moguće je na preradi otpada otvoriti i nova radna mesta navela je Mihajlova.

Ona je dodala da nesavesno upravljanje otpadom dovodi i do direktnih gubitaka jer domaće kompanije često ne mogu da izvoze na tržište EU, jer ne ispunjavaju uslove o zaštiti životne sredine.

Anđelka Mihajlov je kazala da je savesno upravljanje otpadom i izgradnja sanitarnih deponija skup posao, ali je ocenila da je ključni problem pronalaženje odgovarajućih lokacija za izgradnju regionalnih deponija. Prema njenim rečima, Vojvodina ima strateški odnos prema deponijama i na dobrom putu je da pronađe adekvatne lokacije za savremene regionalne deponije.

Ona je kazala da je rešenje za budućnost da savremene deponije mogu da budu i u privatnom vlasništvu. Vojvođanski sekretar za urbanizam Vladimir Zelenović rekao je da su u Srbiji preduzeća za upravljanje otpadom tradicionalno "gubitaši", umesto da budu profitabilna preduzeća.

Predstavnik Međunarodne asocijacije za upravljanje čvrstim otpadom
Gregori Vogt iz SAD podsetio je da je, prema protokolu o globalnoj zaštiti životne sredine iz Kjota, 10 odsto ukupnih sredstava izdvojeno za projekte izgradnje savremenih sanitarnih deponija.
Prema njegovim rečima, u svetu trenutno postoji više od 1.300 postrojenja koja se bave proizvodnjom energije iz otpada.