Kada za mesečne dažbine ponestane novca najlakše je finansijsku „rupu” pokriti pozajmicom po tekućem računu. Više od polovine građana koristi takozvani dozvoljeni minus, ali biće da malo ko od njih zna koliko on stvarno košta. Kamatne stope na dozvoljene minuse kod nas idu od oko 25 pa čak do 40 procenta na godišnje. Onaj ko se usudi da pređe u „crvenu” zonu tek će da plati papreno. Kamata je u toj zoni veća i od 60 odsto godišnje!

Kod pojedinih banaka nominalne kamate jednake su efektivnim, dok neke još ne prikazuju stvarnu cenu ovakve „brzopotezne” pozajmice.

Od sledeće godine će, kako je najavio guverner NBS, banke morati da pokazuju i efektivne kamate na pozajmice po tekućem računu, ali je činjenica da je ova usluga za banke dosad bila jedan od najlakših načina za zaradu – bez depozita, žiranata i drugih obezbeđenja.


Ako je za utehu, ulazak u „crveno” po tekućem računu, odnosno trošenje bez pokrića, nigde u svetu nije jeftino. Recimo, kamata za pozajmicu u Dojče banci iznosi do 14 odsto.

Poštanska štedionica, koja ima najveći broj tekućih računa, više od 1,3 miliona za takvu pozajmicu naplaćuje kamatu od tri odsto mesečno. U Hipo Alpe Adrija banci godišnja kamata na minus je 25 odsto, dok je na nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu 35 odsto godišnje. Za razliku od toga ta banka na pozitivan saldo obračunava kamatu od tri odsto godišnje.

U Rajfajzen banci kamata na nedozvoljeno prekoračenje je četiri odsto mesečno, a na pozitivan saldo plaća kamatu od pet odsto godišnje. Banka Inteza naplaćuje mesečnu kamatu od 2,2 odsto plus rast cena na malo. Kamata na minus se obračunava dnevno, za onoliko dana koliko se koriste pare banke.

Erste banka naplaćuje naknadu za odobravanje dozvoljenog prekoračenja od jedan odsto. Zakonska zatezna kamata izračunava se tako što se stopa rasta cena na malo uvećava za 0,5 odsto. Za oktobar zatezna kamata je iznosila 0,5 odsto, s obzirom na to da je rast cena na malo u prošlom mesecu iznosio 0,004 odsto, a za novembar 0,50 odsto do objavljivanja podatka za ovaj mesec.

Kamata na dozvoljeni minus u HVB banci je 30 odsto godišnje, s tim da se obračunava samo za dane kada je račun bio u minusu i na onu sumu koju je klijent koristio, a ne na ceo odobreni iznos. Godišnja kamata na nedozvoljeni minus iznosi 43 odsto.

Uz upozorenje na paprene kamate, valja imati u vidu da košta i održavanje tekućeg računa. Pa čak i njegovo gašenje. Kod Komercijalne banke, recimo, 50 dinara se skida na kraju meseca, doduše samo u slučajevima da je bilo transakcija. U Banci Inteza „za održavanje” mesečno se plaća 100 dinara, a za dodatne usluge – 198 dinara. Vojvođanska banka za vođenje tekućeg računa naplaćuje 20 dinara mesečno, a isto toliko košta podizanje izvoda na šalteru. Održavanje računa u HVB banci plaća se u zavisnosti od toga koji je paket, a osnovni „račun plus”se naplaćuje 90 dinara.

Ostale vestiArhiva