Jovan N. iz Beograda dao je, posredstvom advokata, ukupno 650 evra ispod žita službenicima opštine i suda da bi završio sve poslove oko ostavinske rasprave i uknjižbe vlasništva nad delom porodične kuće. Bez ovih dodatnih troškova posao koji je u njegovom slučaju trajao sedam dana trajao bi mesecima i koštao bi najviše 5.000 dinara.

U Srbiji je prošle godine 19 odsto građana dalo mito, a prema podacima globalnog barometra korupcije za 2005. naša zemlja je imala indeks korupcije 2,8 i našla se na 97. mestu u svetu (indeks od 1 do deset, veći indeks, manja korupcija).

Čedomir Čupić, profesor FPN i nekadašnji član Saveta za borbu protiv korupcije, upozorava da je korupcija u Srbiji dostigla nivo koji zahteva primenu šok-terapije. On tvrdi da 30.000 ljudi sistemom ucena drži Vladu i državu u šaci. Jezgro tih 30.000 ljudi čine moćnici bliski Miloševićevom režimu - njih oko 600, koji su se svojevremeno našli na crnim listama EU zbog saradnje sa Miloševićem. Čak 300 je bilo na visokim funkcijama u Miloševićevo vreme, a tri stotine bili su privrednici, biznismeni, bankari.

PIRAMIDA MOĆI

- Mnogi od njih i danas imaju ogromno bogatstvo koje su legalizovali uz prećutnu saglasnost vlasti. Neki od njih ne samo da su legalizovali ono što imaju, već stvaraju nove monopole. Uz njih, nekoliko hiljada zaposlenih u državnom aparatu (pojedinci iz vlasti, policije, sudstva, carine, pojedini poreznici, sudije i tužioci) veoma su bitan deo lanca korupcije u Srbiji. Oni su ti koji tajkunima omogućavaju nesmetan upliv u državne strukture - rekao je Čupić za „Blic“.

Ostatak od preko 20.000 ljudi, smatra Čupić, čine bogataši nižeg ranga širom Srbije i njihovi pomagači.

- Kada se pogleda po opštinama, u svakoj imate oko 15 bogataša koji su na sumnjiv način stekli bogatstvo, i svaki ima po 150 pomagača. Kada se to sabere, dođe se do broja od dvadeset i nešto hiljada lokalnih moćnika. Oni su raznim sistemima ucena sebi omogućili privilegije dobijanjem građevinskih i drugih dozvola od opštinskih struktura. Manje su vidljivi od tajkuna, ali je njihova imovina lako proverljiva. Ima među njima onih koji imaju ogromne kuće, bazene, džipove, a male zvanične prihode. Imate čak i ministre koji su podigli kuće u vrednosti od dva miliona maraka, u vreme kad su im plate bile po 300 maraka - kaže Čupić.

Te tri grupe - tajkuni, deo državne administracije i lokalni bogataši čine piramidu. Tajkuni, tvrdi Čupić, sarađuju sa nižim moćnicima i povezuju ih u svoju mrežu. Upravo zato se niko iz te piramide neće lako odreći stečenih privilegija i bogatstva.

Zato su Srbija i njeni građani trenutno, tvrdi Čupić, taoci te grupe.

SISTEM UCENA

Kako funkcioniše sistem ucena najbolje se vidi po aferama koje su nastajale od 2000. godine. Afera se pojavi, neki budu privedeni, čak, odleže neko vreme u zatvoru, iznenada ih puste i ništa se više ne desi.

- To pokazuje da su mnogi ljudi ucenjeni, naročito iz nove vlasti, tačnije, dobijali su novac ili druge privilegije. Čak su i partije ucenjene, naročito one iz demokratskog bloka, kao i pojedini ljudi iz vlasti. Dakle, dešavalo nam se da neko bude priveden sa dosta argumenata i dokaza, a onda taj, očigledno, uceni ljude na vlasti da će reći kome je i koliko davao novca i šta im je sve omogućavao. Taj sistem ucena zahvatio je sve. Imate, čak, i ucenjivanje unutar partije. To se vidi u bitkama za partijske položaje i poslanička mesta.

Imate ucene u parlamentu i u samoj Vladi. Neki u Vladi ucenjeni su imovinom, a ima onih koji nisu lično stekli korist, ali jesu ljudi iz njihovog okruženja ili njihove partije. Zato tajkuni mogu preko stranke koju finansiraju da izdejstvuju čak i određene zakone, uredbe... Neki su ucenjeni zato što po svaku cenu hoće da zadrže vlast. Uostalom, naše koalicije napravljene su po sistemu ucena, pa svako kome sledi sankcija zapreti obaranjem Vlade. Tako Vlada opstaje uz sistem ucene - tvrdi Čupić.

Sistem ucena vidljiv je i u parlamentu. Tajkuni vrše pritisak i finansijski potpomažu donošenje određenih zakona koji im odgovaraju ili u parlamentu amandmanima utiču na izmene zakona koji im ne odgovaraju. Istovremeno, poslanici trguju mandatima, određuju cene od više stotina hiljada evra, a ni to ne dobija sudski epilog.

RAZORENA DRŽAVA

Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije, ocenjuje da je korupcija u Srbiji sistemska bolest koja je razorila državu u svim njenim segmentima. Postoji vlast, postoje nesigurne i od vlasti zavisne institucije i postoje potpuno nezaštićeni građani. I postoji sloj obogaćenog stanovništva koji finansira političke stranke, kampanje i sve drugo što je potrebno da se taj privid države što duže održi, makar dok se sve ne „privatizuje“, odnosno, dok se potpuno ne izvrši preraspodela društvenog bogatstva.

- Sigurno je da trenutno tajkuni imaju vlast kakva im odgovara a još uvek ne žele stvaranje normalne države, jer su procesi tzv. tranzicije u toku. Naša privatizacija ima mnogo sličnosti sa organizovanim kriminalom, s tim što u njoj učestvuju organi države koje plaćaju građani. Šta će, zaista, ostati u državnoj svojini zavisi od moći i bogatstva tajkuna i od naše nemoći i siromaštva. Odavno ovde važi da se isplati dozvoliti pranje novca sa objašnjenjem -bitno je da se novac vraća, da je svaka, znači, i nezakonita i prevarna privatizacija bolja nego nikakva, da je „dozvoljeno“ u privatizaciji nameštati prodaje, završne račune, procene, jer bitno je da proces ide, bitno je donositi zakone i kad su loši jer se dobijaju pohvale od Evrope, oni ne sumnjaju da smo u zakone ugradili instrumente za njihovo neprimenjivanje ili nameru da se neko njegovom primenom okoristi - kaže Verica Barać za „Blic“.

Tolerisanje utaje poreza i pranja novca predstavljaju osnovne poluge korupcije i sprege biznismena i političkih moćnika. U razvijenim zemljama mehanizam sprečavanja utaje poreza podignut je na najviši nivo zaštite interesa države. Čuvena je priča da američka ekipa „nesalomivih“ na čelu s Eliotom Nesom nisu uspeli da mafijaškom vođi Al Kaponeu nakače nijedno ubistvo ili prestup u kršenju prohibicije, već su poznatog gangstera poslali u zatvor na osnovu otkrića u njegovim poslovnim knjigama o utaji poreza.

Direktor Poreske uprave Vladimir Ilić kaže da su za ukupno utajeni porez u 2005. godini od 8,7 milijardi dinara ili 101,4 miliona evra zatvorom kažnjene samo tri osobe.

Ostale vestiArhiva